Žena sa štapom

1

"Želio bih da rezervišem sobu?" trnci su mi prolazili kroz tijelo.

Kad je čula sta sam rekao lice joj se razvedrilo i raširilo u osmijeh. "Oh, naravno!" srećno je rekla.
Brzo se okrenula i uzela ogromnu knjigu gostiju sa stola iza nje. Stavila ju je ispred između mene i nje i otvorila je oslobodivši oblak prašine.

"Ime, prezime i koliko ostajete?" uzela je olovku i nestrpljivo čekala odgovor.

Mlatio sam rukom ispred sebe kako bi se prašina razišla ali i nije bilo od neke pomoći "Daniel Reed" vidio sam da je pogrešno zapisala moje prezime "Sa dva e".

Nekako je dodala još jedno e pa me pogledala, klimnuo sam glavom.

"Koliko ostanete?" ponovo je pitala gledajući me kroz naočare koje su joj pale na vrh nosa.

Neko vrijeme sam razmišljao a onda se osvrnuo oko sebe "Može dvije noći" nasmijao sam se sam sebi ne vjerujući šta sam upravo rekao.
Nasmijala se i vratila pogled u knjigu. Naježio sam se zbog tog osmijeha, nije bio prijatan upravo suprotno, nisam se osjećao dobrodošao.

Dala mi je ključ "Soba 89, uživajte" okrenula se i ostavila me samog pred recepcijom. Vrata su lupila kad je ušla a eho odjekivao praznim predvorjem.
Ušao sam u lift.

"Čekaj dušo!" za mnom je ušao čovjek malo je vrcako i držao ruku kao djevojke kada drže torbu. "Zar si mislio da odeš bez mene? Pa, izgubio bi se" nasmijao se i namignuo mi. Bilo me je sramota. "Soba 89, je li tako?"

Klimnuo sam glavom nemajući hrabrosti ali ni snage da pričam sa nekim.

Nasmijao se "Da vidimo koji je to sprat" vrteo je prstom ispred dugmića "Ah, pa da" pritisnuo je četvrti sprat i zavodno me pogledao.

Uzeo je ogledalo iz džepa i sjaj za usne i lagano ga stavio na usne. "Ovo će ti biti najbolja avantura do sada, dušo" rekao je ne osvrćući se da me pogleda.

"Nisam došao da se zabavljam" rekao sam ozbiljno. Smetao mi je njegov jak miris parfema.

"Ni ne moraš" oglasio se lift i otvorio vrata na četvrtom spratu.

Krenuo je pravo kroz uzak hodnik, vrckajući zadnjicom kao u inat meni. Prolazili smo pored vrata i slika koje su pratile svaki moj korak.
Došao je do zadnjih vrata i stao pored njih "Tvoja soba, dušo".

Pogledao sam ga i otvorio vrata sobe. Naslonio se na zid pored mene "Večeras je mala zabava u baru. Ako želiš da dođeš..." prstom mi je taknuo dolju usnu i nasmijao se "Dobrodošao u Asulum" namignuo mi je i lagano otišao niz hodnik.

Zakolutao sam očima i ušao u sobu.