Sve je počelo ovako

1K 28 3
                                    

Zdravo! Ja sam Maja. Devojka koja ima 16 godina, srednje visine, ima smedju kosu I plave oči. Živim sa roditeljima, sestrom I bratom. Živimo u kući koja ima veliko dvorište. Moglo bi se reći da je finansijsko stanje moje porodice više od proseka, ali ja smatram da to nije ono najbitnije u životu.

Krenula sam u srednju školu septembra 2015. godine I nisam imala pojma šta da očekujem. Prvih dana škole sve je bilo veoma neobično. Svi prvaci su jurili I žurili u potrazi za učionicom u kojoj imaju čas. Nije lako snaći se u školi sa prizemljem I tri sprata, zar ne?

Nakom par nedelja, kada smo naučili gde se šta nalazi, počela sam razgledati školu ili, bolje rečeno, učenike u njoj.
Uočila sam jednog dečka.Ne bih ga ni primetila da on nije imao duboke crvene patike koje su mi zapale za oci, a kome I ne bi?

Iz dana u dan sam ga sve češće viđala. Osim što ima lepe patike, primetila sam da je veoma lep I da ima jako lepo izvajano telo. Danima sam pokusavala da čujem kako se zove, tražila sam ga preko fejsbuka, a njemu ni traga. Posle nekog vremena načula sam od ljudi u okolini da ide u 4. razred, ali I dalje nisam mogla da saznam kako se zove.

Našla sam par prijatelja sa kojima sam provodila skoro sve vreme. To su Darija, Katarina, Nemanja I Kosta. Darija I Kaća su skroz otkačene (u pozitivnom smislu) dok su Nemanja I Kosta nevidjeni kreteni koji su uvek tu za tebe I umeju da te zasmeju I kad ti je najteže. Nisam verovala da ću ikad naći takve prijatelje. Dariju znam otkako znam za sebe i puno mi znači, a ostale sam upoznala kad sam krenula u gimnaziju. I iako ih znam samo par meseci, imam osećaj da se znamo jako dugo.

Danas je poslednja nedelja u prvom polugodištu. U 13:15 Nemanja I Kaća dolaze do moje kuće da idemo zajedno u školu. Kao što mi se uvek dešava, kasnim, neću stići da se spremim! Na brzinu navlačim na sebe crne farmerke, belu majicu, oko struka vezem kariranu kosulju, obuvam bele airmaxice I oblacim jaknu. Ne šminkam se puno za školu, stavim samo maskaru, olovku za usta u boji mesa I korektor po potrebi.
Zvone mi već pet minuta ispred kuće. Nemanja šizi, a Kaća po običaju kuka. Izašla sam napolje.

Nemanja: Pa dobro Majo zar ti uvek moraš da kasniš? Uvek moramo da jurimo u školu.

,, Znam, znam, ja se duboko izvinjavam, ali nisam videla koliko je sati, a masina za pr.."

Kaća: ,, Nemoj sad da mi se pravdaš, ajde, samo krenimo više"

Maja: ,, Hahaha, dobro, dobro . ."

Stigli smo u školu. Prvi čas smo imali hemiju. Sedim sa Darijom. Bilo je dosadno, što je I bilo za očekivati.
Na velikom odmoru sam bila sa Kaćom I Nemanjom, a onda je došao Kosta. Kosta ne ide sa nama u razred. Njega znam već dosta dugo. On je jedan od popularnijih momaka ovde, što nije za čudo, zato što trenira rukomet, lep je I prezgodan je, pravo je čudo što se uopšte druži sa mnom.

Kosta: ,,De ste ekipicee, ćao Maki, ćao Daki. Šta se radi, ovo je moj drug, Marko" govori i pokazuje rukom na momka nešto višeg od njega sa crnom kosom i tamno zelenim očima.

Marko: ,,ćao, ćaoo"

Ja: ,,Ćao. Kako to da se tek sad upoznajemo?" Pitam ga s obzirom da se družim sa Kostom stalno, a njega nikad do sad nisam videla.

Marko: ,, Nov sam ovde, trebao sam da krenem od drugog polugodišta, ali moji su odlučili da se ipak preselimo ranije, tako daa.."

Darija: ,, Koji si razred? "

Marko: ,, četvrti.. ummm da, četvrti-jedan "

,,Ajde ti I Kosta sa mnom do pekare, jako sam gladan, a vas dve možete da ostanete tu" rekao je Nemanja, pogledavši u Marka, a zatim u nas dve.
Samo smo klimnule glavom u znak odobravanja i oni su otišli.

'Jaoj, zaboravila sam, treba da odem do profesora iz informatike, mora da mi kaže šta sam dobila iz kontrolnog koji sam radila prošli čas, idem brzo do tamo, ti me možeš sačekati ovde..' rekla sam pomalo uspaničeno na šta mi je ona rekla da će me sačekati na istom mestu i poželela mi sreću.

Otišla sam do profesora, pokucala I videla da nije sam. Rekao mi je da udjem u učionicu. Kada sam ušla, osoba sa kojom je profesor pričao se okrenula.To je bio on, tajanstveni dečko sa crvenim patikama! Prvi put sam bila tako blizu njega, mogla sam da vidim koliko divne oči ima. Bile su boje čokolade.

Profesor je na trenutak zastao sa njihovim razgovorom I obratio se meni
-Majo, Majo, zar treba nešto da dodam? Uradila si ovaj kontrolni odlično, svaka ti čast, dobila si pet. Nego, da li bi mogla da mi učiniš uslugu, pomozi Draganu da odnese ove delove do zbornice, naravno, ako nije problem.

'Nije nikakav problem profesore, pomoći ću mu'. Rekla sam shvatajući da sam napokon saznala kako se zove. Uhh pa kako će mi biti problem da pomognem ovakvom dečku haha.
Polako smo silazili dole. Nakon što smo odneli delove u zbornicu, zastala sam I odmerila ga. Kada mi je pogled stigao do njegove face shvatila sam da je sve vreme gledao kako ga odmeravam (o ne) .

Dragan:Hahahah, hvala ti što si mi pomogla, samo... Je l' nešto nije u redu? Gledaš me kao da sam pao s Marsa hahah

,,Ma nema na čemu, a u vezi toga... izvini, zamislila sam se hahah"

,,Ahaa, dooobro"
Reče uz osmeh

Otišla sam do Darije. Nisam joj spominjala ništa u vezi Dragana, pošto se ništa posebno nije desilo, a ona ni ne zna da mi je on zapao za oko.

Kada sam došla kući, upalila sam laptop I ušla na fejsbuk. Uspela sam da nadjem Dragana I sva srećna,poslala mu zahtev. Nešto kasnije stiglo mi je obavestenje da mi je prihvatio zahtev. Malo je reći da sam počela da skačem u sobi. Brzo sam ušla u njegov profil. Pogledala sam svaku sliku do avgusta 2013. Godine.

Nakon toga sam otišla da se otuširam, večeram I stavim da se očitava film koji ću gledati. Pre nego što sam pustila film, prijavila sam se na fejs kako bih pitala Dariju da li je kod nje moja omiljena pidžama, pošto ne mogu nigde da je nadjem. Kada sam usla, videla sam jednu poruku, bila je od Dragana.
-Jel ti se svidja kako sam izgledao na leto 2013? Hahahah

O ne, o ne, o ne, ovo se ne dešava.ZAŠTO SAM MU LAJKOVALA NAJSTARIJU SLIKU NA PROFILU.A PAS MATER.

-Hahah jaoj ups, mogu misliti šta misliš sad 😰

-Hahahah nema veze, slučajno ;) Vidimo se

-hahah vidimo :)

Kako vam se sviđa? Ovaj deo je malo duži. Nije jako zanimljiv, ali u ovom delu se tek ulazilo u tok radnje, naredne će biti uzbudljivije, pišite u komentare ako vam se svidi! Ćaoos ♥

Priča jedne srednjoškolkeDonde viven las historias. Descúbrelo ahora