Priča jedne srednjoškolke

Sajam

Ne mogu da oopišem koliko sam srećna što je došao ovaj dan. Čekala sam ga stvarno dugo.

-Aloo ribo, šta si se zamislila toliko?

-Ma nisam Marko, samo se nisam naspavala, sad ću se ja brzo razbuditi.

Prilazi Kosta i seda na Kaćino mesto koja je već stigla da ode u šarage i da se muva sa nekim njenim likom.

-Ćao Majo!

-Ćao Kolee moj!

Pozdravljamo se

-Šta ima novo kod tebe?

-Haha a ništa posebno..

-Znači ima nešto?

-Ništa dovoljno dobro za priču Kole haha

-Dobro, ako ti tako kažeš. Ono za Novu godinu je sigurno?

- Naravno, jedva čekam, ne misliš valjda da bih te ispalila?

-Haha, ma nee, samo proveravam.

Dolazi Marko

-Buraaaaaz, ajde da budemo zajedno na sajmu.

-Pitaj Maju, ne znam da li će joj prijati tvoje prisustvo danas?

-A šta ste vas dvoje, bračni par? Ko da ona mora da bude sa nama hahaha

-Ha ha nije, nego mi je drugarica i hoću da ide i ona.

U tom trenutku Marko me je pogledom pitao da li hoću da idem sa njima.

-Hahah ma dobro je, što ne bih htela da idem sa vama, vrrrrlo rado. Ali naravno, sa mnom će biti i Darija i Nemanja.

-A Kaća? Pita Kole

- Paa, ne znam da li možeš da vidiš, ali Kaća je našla sa kim će biti danas. Rekla sam pokazivajući na Kaću koja sedi u krilu meni skroz nepoznatom liku.

-Hahah dooobro, sve mi je jasno.

-KOLEEE!! Kostu zove drug sa kojim ide na rukomet

-Molim budalo, šta se dereš?

-Stigli su rezultati sa utakmice, dolazi vamoo!

-Evo, evoo. Marko i Kosta odlaze

Prošlo je oko pola sata kako su ona dvojica otišli. U međuvremenu sam slušala muziku i malo odmorila od prevelike buke. Nikad se neću navići da ustajem rano. Moje odmaranje je prekinuo Kole.

-Majicee 😀

-Molim Kosticeee 😃

-Šta radiš? Nemoj da ti je dosadno, svi znamo koliko voliš ovaj dan.

-Haha a da, hvala ti što brineš, dobro mi je ☺

-Znaš da su ovi moji trenuci retki, ali moram ti priznati da jako lepo izgledaš danas, bez zezanja.

-Pa ne znam šta drugo da ti kažem osim hvala i takođe 😊

-Kako ti kažeš 😅 Inače onaj debil Marko danas ide sa nama, to znaš, ali nije ti rekao da ide još Milenko i cela muška ekipa iz njegovog razreda. Nadam se da tebi i Daki neće smetati što ćete biti jedine ženske u celoj, komotno mogu reći, bandi.

-Ma nema veze, što nas je više, to bolje. Uostalom, gde će mi smetati društvo takvih šmekera?! 😀

-Hahaha, dobro onda

Napokon smo stigli u Beograd, vuhuu. Napolju malo više duva vetar, ali bitno je da nema kiše i barica. I sad sledi scena koja mi je do pre par meseci mogla biti samo u mašti. Devojke su bukvalno gledale sa prezirom. Otvaraju se vrata autobusa, izlazi Kole, Marko, zatim Daki i ja, a za nama i Milenko, Nemanja, DRAGAN (ahh) i ostali maturanti. Krenuli smo prema ulazu na sajam. Tu je baš bila gužva.