¡S ¡T Love¿?

Bolnica.

Hey guys, znam da nisam pisala vec nekoliko dana. Ali skola cini svoje.Evo novog poglavlja nadam se da ce vam se svideti. Love ya!

-NIKA
-
-
-

Probudila sam se oko pola sest, imala sam jos skoro dva sata tako da sam odlucila da se istusiram pre nego sto krenem. Usla sam u kupatilo i skinula odecu, pogledala sam se u ogledalo i izgledala sam ocajno. Skrenula sam pogled i usla u tuš kabinu. Pustila sam vodu i stajala tako pod tusem pustajuci vodu da tece.

Kada sam zavrsila sa kupanjem obukla sam crne helanke i belu puf majcu sa natpisom 'Everything will be okey' i obula svoje bele vansice. Kosu sam zavezala u pundju i izvukla po koji pramen da izgleda kao opusteno. Sela sam za sank i sipala sebi kafu.

Kada sam pogledala na sat bilo je pola osam. Uzela sam torbicu nagurala kljuceve, telefon i cigare i zaputila se ka poslu.

Odlucila sam da idem peske jer je dan bio prelep, iako je bila sredina septembra napolju je bilo prilicno toplo.

Zazvonio mi je telefon,pogledala sam ko je i videla da pise Niall. Zacudila sam se jer sam znala da ima slobodan dan, pa sam mislila da ce da spava a ne da bude budan u ovo vreme.

-Hey,Nialler.-rekla sam razdragano.

-Hey,love. Vidim da si raspolozena. Samo sam hteo da vidim sta radis i kako si.-rekao je pospanim glasom. Skapirala sam da se probudio samo da bi video kako sam. Mada ovo je opasno pocinjem i previse da mislim na njega. Ne to ne sme da se desi moram ostati hladnokrvna. Dok sam ja tako razmisljala Niall je blebetao o tome kako nece vise da me vidi da sam pusila travu. Oho veruj te mi necu ja vise travu ni da pogledam a kamoli da duvam.

Koliko sam bila zamisljena nisam ni primetila da sam ustvari na pesackom prelazu. Pogledala sam ka dole i videla da su mi ispali kljucevi. U tom trenutku cula sam sviranje automobila dok sam se okrenula kola su vec bila na metar znala sam da mi nije bilo spasa...

-Niall volim te....-rekla sam dovoljno da me samo on cuje a onda udarac.... ljudi.... Niall.... Mrak.

Niall *POV*

Dok sam blebetao o tome kako ne zelim vise da je vidim sa travom u ruci cuo sam da je vec stigla do centra jel su se mogla cuti kola.Odjednom cule su se sirene na kolima.

-Niall volim te...-posaptala je i u tom trenutku cuju se vrisci i sirene na kolima. Prvo nisam shvatio sta to znaci. Ma samo se salili sigurno se salila,pomislio sam.

-Halo Noa, znam i ja tebe hahha.-reko sam ali odgovora nije bilo.

-Noa.-nastavio sam ali opet odgovora nije bilo. Odjednom sirene hitne pomoci se cuju.

Cekaj, sirene kola, ta recenica, vriska, hitna pomoc.... Nije valjda..... Ma ne moguce....

-NOA.-drao sam se u slusalicu, opet nista. Ne, ne, ne samo ne to. Molim te Boze nemoj nista da joj se desi.Pricao sam u sebi i molio se.

Seo sam u kola i sto brze mogo odvezao se do Minine radnje.

-Mina, gde si?-uleteo sam u radionicu, svi su me gledali ali ja nisam obracao paznju na to.

-Nialle, nesto se strasno dogodilo.-rekla je Mina pojavljuci se iz kabine sa suzama u ocima.

-STA, STA SE DOGODILO?-vikao sam. Sve vreme sam se nadao da ce Noa da se pojavi iza zavese ali se to nije desilo.

-Nou su gadjala kola, eno su u bolnici bore se za njen zivot. Sad su mi javili.-kada je to rekla osetio sam da pocinju oci da mi suze.

-Hajde, idemo u bolnicu.-reko sam i izasao iz radnje, utrcao sam u auto a zamnom i Mina.

Tokom puta smo cutali. Ja sam nagazio na gas kako bi sto pre stigli. Kad smo stigli, video sam gomilu novinara. Stavio sam naocare za sunce kako nebi primetili da sam plakao.

Izaso sam iz kola i sacekao Minu,moglo se videti uplasenost u njenim ocima. Zakljucao sam kola i krenuo ka bolnici.

Mina mi se nakon nekoliko sekundi pridruzila. Novinari su nasrnuli na nas ali srecom tu je bilo obezbedjenje.

-Izvolite, mogu li vam pomoci.-pitala je medicinska sestra koja je stajala iza pulta.

-Umm.. Da trazimo pacijenta Noa Hunter.-rekla je Mina, glas joj je drhato a suze su joj idalje isle niz obraze.

-Noa Hunter. Trenutno je na operaciji. Mozete sacekati ispred sale. Da li ste joj vi porodica?-nastavila je medicinska sestra.

-Da, ona joj je sestra a ja sam joj decko.-reko sam a ona je klimnula glavom.

Mina i ja smo krenuli ka sali. Seli smo na stolice i cekali.

-Tri sata kasnije.-

Mina i ja smo jos cekali, vesti nije bilo. U medjuvremenu dosli su i momci i Aiden, Sofia i Visnja. Cak i njeni roditelji su bili tu. Ispostavilo se da su jos u Londonu.

U tom momentu vrata sale su se otvorila. Svi smo ustali a doktor je izasao, bio sam prestravljen sav je bio u krvi.

-Doktore, je li moja cerka dobro?-pitala je Noina majka placuci. Doktor je skinuo kapu i spustio glavu.

Svi smo znali sta to znaci. Noina majka je pocela da kuka i pala je na pod svi smo poceli da placemo.

-DOKTORE, DOKTORE DOJITE BRZO!-cuo se glas iz sale. Doktor se okrenuo i potrcao. Svi smo ostali u cudu.

-Oce nas koji si na nebesima...-pocela je njena majka da se moli a mi smo joj se pridruzili.

Narednih deset minuta smo se molili i cekali u ne znanju sta je sa Noom. Novinari su navaljivali na ulazu u bolnicu tako da smo morali da krenemo jer ovo je ipak bolnica. Naravno momci i ja smo odbili da krenemo.

Kada smo videli da doktor izlazi potrcali smo ka njemu. Svi smo zeljno iscekivali odgovor.

-Ziva je.-reko je doktor i svi smo poceli da skacemo i da se grlimo.

-Kad mozemo da je vidimo?-pitala je Noina majka.

-Vi ste porodica?-nastavio je doktor.

-Da, mi smo joj roditelji, ona joj je sestra, a mladic sa plavom kosom joj je decko. Ostali su prijatelji.-rekla je njena majka idalje jecajuci.

-Uredu, porodica moze da je vidi sutra. U jako kriticnom je stanju nije bezbedna jos. Ovo nam se nikada nije desilo. Da covek umre i posle pet minuta opet ozivi. Vazno je da preguramo noc. Sad zamolio bih vas da idete kuci da se odmorite i sutra dodjite.-reko je doktor i pristojno se nasmejao.

-Hvala vam, doktore.-reko je Noin otac.

-Nema na cemu da mi se zahvaljujete to je moj poso. Brz oporavak.-reko je i uputio se niz hodnik.

Stajali smo tako nekih deset sekundi dok tisinu nije prekinuo Aiden.

-YYYYYAAAASSSS.-razdrao se Aiden i zagrlio Sofiu i Visnju.

-Ššš molim vas ovo je bolnica.-rekla je sestra.

Aiden se smirio a mi smo se tiho nasmejali. Odlucili smo da svi odemo kuci i da se odmorimo, kako bi sutra imali snage da dodjemo.

Hej guys, znam da je ovo poglavlje malo dramaticno ali nijedna prica nebi bila zanimljiva bez malo dramatizacije zar ne? Uglavnom nadam se da vam se svidja ovo poglavlje. A da pesma za ovu fanfikciju je 'Secret love song' by Little mix.

Nadam se da cete imati lep dan i da nadjete neku lepu pricu ;)

-NIKA