¡S ¡T Love¿?

A to je tvoj telefon?

Soo... Hej, imala sam mnogo obaveza. Tako da nisam stigla da pisem, imam malo vremena opet tako da ce i ovo poglavlje da bude kratko. Ali cim budem imala vramena napisacu malo duze. Opet kazem HVALA ako je neko procitao ovo!

-NIKA
-
-
-
-
-Pa kako izgledam?- pitala je Kendal izlazeci iz kabine za presvlacenje (izgleda kao na slici gore⬆⬆)

-Meni se svidja.- rekao je Harry i namignuo joj.

-Lepo ti istice figuru, svidja mi se ogrlica i cipele. Ali potrebna ti je i neka torbica, kako bi upotpunila taj autfit.- rekla sam i pocela da trazim torbicu po kutijama koje je Mina donela pre dva dana. Jos nisu bile raspakovane ali pretpostavljam da je bilo nesto sto moze da posluzi u ovom slucaju.

-Evo moze ova.- rekla sam nalazeci slatku malu torbicu braon boje koja je isla preko ramena. Dala sam torbicu Kendal a ona ju je stavila i pogledala se u ogledalo kako bi se jos malo divila svom izgledu.

-Lepa je, hvala ti Noa.- rekla je i namignula mi.

-Nista, to je moj posao. Pa da li si odlucila?- pitala sam nestrpljivo. Vec je tri sata bila u salonu. Nisam vise mogla da stojim noge su me ubijale.

-Da, hocu ovo da mi spakujete.- rekla je pokazujuci rukama na svoj autfit.

-Uredu.- rekla sam i otisla po kesu kako bi dok se ona presvlacila mogla sve lepo da spakujem.

-Izvoli.- rekla je Kendal predajuci mi uredno slozene stvari. To je bio šok za mene, nisam ocekivala da ce ovako izgledati rad sa zvezdama, uvek sam mislila da su oni davezi.

-Izvoli te,to je to, racun je unutra. Kako zelite da platite? Kesom ili da iznos stavimo na vas racun?- pitala sam pokusavajuci da budem sto ljubaznija mogu.

-Stavite na moj racun.- rekla je Kendal i uzela kesu iz mojih ruku.

-Hvala sto ste poslovali sa nama ,zelim vam prijatan dan.- rekla sam gledajuci kako izlaze iz radnje.

Napokon sam mogla da odahnem sela sam na stolicu i uzela telefon u ruke.

Cekaj pa ovo nije moj telefon. Neko mi je ukrao telefon, sta sad da radim? Moram da potrosim pare koje sam sacuvala za moju kolekciju. Razmisljala sam tako u agoniji sedeci narednih pola sata kada se odjednom otvorise vrata salona. Podigla sam glavu i videla Nialla zadihanog na vratima.

-Hej, ovo je tvoj telefon zar ne?- rekao je Niall prilazeci mi .

-Da, otkud kod tebe?- pitala sam zacudjeno.

-Slucajno sam uzeo tvoj telefon umesto svoj. U brzini sam pomesao posto imas isti telefon kao ja.- rekao je ocajnicki pokusavajuci da dodje do daha. Pretpostavljam da je trcao.

-Hahaha, pa hvala ti. Mada moram priznati umalo da dobijem srcani udar.- rekla sam uzimajuci svoj telefon i gledajuci Nialla kako uzima svoj sa stola.

Moramo prestati da se srecemo ovako.- rekao je i namignuo mi. Na sta sam se ja samo nasmejala.

Krenuo je ka vratima a onda se okrenuo.

-Hej jel mogu da te pitam nesto?- pitao je stidljivo.

-Da naravno.- rekla sam i nasmesila se.

-Jel bi izasla samnom na veceru sutra uvece,?- pitao je i nasmesio se a meni je u tom trenutku donja vilica pala na pod na sta se on malo jace nasmejao.

-Da naravno.-rekla sam uzbudjeno. Izgleda da sam danas mogla samo "da naravno" da kazem.

-Kul, evo ti moj broj, posalji mi adresu tvoje ulice i docicu sutra u 8 po tebe. Moze?- pitao je predajuci mi papiric sa njegovim brojem.

-Da,kul. Vidimo se sutra uvece.- rekla sam, mahnuo mi je i izasao iz salona.

Okej, sta treba da radim, kako da se ponasam, sta da obucem? Srce ce da mi pukne. Aaaaa. Toliko sam srecna izlazim na veceru sa jednim jednim Niallom Horanom, ljudi moji....

I guess that's it. Izvini te navikla sam na engleski tako da se nekako jedva snalazim. Uglavnom lajkuj te komentarisi te. I pozz !!

-NIKA