¡S ¡T Love¿?

Uspomene.

Oi,oi. Guys jel ste culi ono za pretnje Louisovoj bebi. Ako jeste, ostavite komentar sta mislite o tome. Iskreno ja sam bila zgrozena. Ako se ta devojka moze uopste nazvati fanom. Koliko zlih ljudi ima na ovom svetu. Kad si fan zar ne trebas da podris onoga kog volis. Treba da budemo srecni ako su i oni srecni. Nikada necu razumeti takve ljude.... Uglavnom evo novog poglavlja!

-NIKA
-
-
-

Posle nekoliko bledih pogleda upucenih meni stanje se malo smirilo ali ja sam idalje bila prilicno besna. Sedeli smo u dnevnoj sobi i tenzija se mogla osetiti u vazduhu.

-Okej, sta trazite ovde?-pitala sam streljajuci roditelje pogledom. Niall me je stego za ruku verovatno davajuci mi znak da se smirim.

-Noa draga, zelili smo da dodjemo da se iskupimo za ono sto sam uradila, takodje i tata.-progovorila je mama, videla se zabrinutost i kajanje u njenim ocima ali ja nisam obracala paznju na to.

-Nema sta da se iskupljujete. Desilo se sta se desilo. Nema povratka. Molim vas izadjite ne zelim vas u mom stanu.-rekla sam i ustala kako bih im otvorila vrata i na moje nadanje zalupila im ista ispred nosa.

-Okej, ali samo da znas da cemo se potruditi da se iskupimo za sve.-rekla je mama i ustala. Nicko nije ni rec progovorio, krenuo je za mamom pognute glave.

-Mama, treba mi malo vremena da sve ovo sazvacem. Molim te budi strpljiva i cekaj pozvacu te kad budem imala snage. A ti gade da si mi se sklonio sa ociju.-rekla sam i otvorila vrata. Izasli su bez progovora. Zalupila sam vrata i pala na pod.

Vrtelo mi se u glavi bilo mi je muka i kao da mi je ogroman teret na ledjima. Nisam mogla da disem, gusila sam se a srce me je bolelo. Pokusala sam da vristim ali nista nije izlazilo iz mojih usta.

Posle pet sekundi sam opet mogla da disem i osetila sam kako mi liju suze. Nisam vise mogla da izdrzim i pocela sam iz sveg glasa da placem. Momci su dotrcali do mene i pomogli mi da ustanem. Smestila sam se na kauc a Niall je seo pored mene, bukvalno sam se pribila uz njega koliko sam mogla i plakala. Nikada nisam volela da placem ispred nekoga ali ovo je bilo drugacije, osecala sam se kao da mogu da radim sta hocu a da mi niko nece zameriti zbog toga.

Smirila sam se posle pola sata. Sedeli smo tako u tisini. Louis je zapalio cigaru a Liam mu se pridruzio. Harry je bio negde po stanu, otisao je u toalet i jos ga nema. Niall me je idalje drzao u njegovom zagrljaju ne popustajuci stisak ni malo.

-Okej, slucajno sam video tvoje crteze i mogu ti reci da sam ostao bez teksta.-rekao je Harry pojavljuci se iz pravca moje sobe.

-Ozbiljno, hvala. Jos od malena sam volela da sedim ispred televizora i gledam modne revije. Od tad oduvek zelim da osnujem svoju kolekciju. Zato sam i dosla na usavrsavanje i plus mogu zaraditi za kolekciju.-rekla sam vec smirena.

-Oh, stvarno i koliko ti jos fali. Mislim novca?-pitao je Liam iznenadjen.

-Umm, ne znam. Otvorila sam svoj racun u banci sa 15 godina od kada sam dobila svoj prvi part-time posao. Ovo mi je prvi "pravi" posao. Ali ima negde 2000€. Ali mi treba jos mnogo vise. Ali mislim da cu uspeti. Bar se nadam...-rekla sam i uputila mu mali smesak.

-To je super,love, uspeces sigurno.-rekao je Louis i bacio mi pet.

-Mozes li malo da nam pricas o svom detinstvu. Mislim mi smo svi Britanci osim Nialla, ali razumes svi smo iz Evrope. Kakav je zivot u Americi?-pitao je Harry paleci cigaru i sedajuci u fotelju.

-Pa, ja ne znam da li sam vam rekla ali moji roditelji su iz Srbije. Kada sam ja bila u stomaku mama i tata su dosili ovde zbog posla. Mama se iznenada porodila ovde tako da sam ja dobila Americko drzavljanstvo a preko mene i oni automacki.-rekla sam i pocela da se prisecam svog detinjstva. Petoro pari ociju upereni u mene cekali su da nastavim sa velikom dozom radoznaloscu.

-Pa dakle, ziveli smo u malom gradu u Americi. Ann Arbor u Michiganu. To je jako mirno mesto. Oduvek sam mislila da je to raj za zivljenje. Dobro sad ga i ja pretera, nije bio toliko mali ali nije bila ni metropola. Uglavno,da se vratim na detinjstvo. Pa ne razlikuje se mnogo. Samo je drugacije okruzenje.-nasmejala sam se kad sam se setila moje tradicije kao malo dete.

-Kao mala sam imala obicaj da poredja svoje lutke pored kreveta i pomolim se sa njima. Kasnije kada sam upoznala Aidena, Adama, Visnju, Sofiu, Marca, Beeza, Lenu i Enu i Lejlu. Mi smo ti bili ekipa, tandem. Kad mi izadjemo napolje deca polude.-rekla sam i nasmejala se prisecajuci se starih dana.

-Reci nam neku igru?-rekao je Niall i vratio se na slusanje price.

-Pa imali smo obicaj da mi devojke silazimo do grada subotom uvece. Ili bi svi blejali na brdu iznad moje kuce ispod velikog hrasta. A ponekad bi cak i vozili bicikle na stajalistu za taksiste. To su bila lepa vremena.-rekla sam i uzela cigaru na sta sam dobila pet blentavih pogleda ali sam samo odmahnula glavom tako da nisu nista pitali dalje.

-A roditelji?-pitao je Paul.

-Pa tata je otisao kad sam ja imala 4 godine i ostavio nas u dugovima. Mama nije sebi mogla da oprosti sto je on otisao tako da bi se cesto opijala sama u sobi. A onda krivicu svaljivala na mene. Mada ja sam dosta vremena provodila kod bake tako da nisam bila toliko prisutna dok se opija. Ali kad sam postala starija bilo je sve gore. Oca sam srela u avionu, kad sam prosula kafu na Nialla. On se zove Nicko Hunter i on je pilot.-rekla sam i sagla glavu.

-Noa, izvini. Ti zasluzujes mnogo bolje veruj mi.-rekao je Liam i zagrlio me.

-Hvala ti Liam, hvala i vama momci.
Puno mi ovo znaci.-rekla sam i svi su mi uzvratili osmeh.

Hej guys, so nadam se da ce vam se svideti. Hvala svakom citaocu do srca!Love ya.

-NIKA