¡S ¡T Love¿?

Svadja.

Oi,oi. Guys ovo poglavlje ce biti napeto hahah. Uzivajte ;) Love ya.

-NIKA
-
-
-

Cele veceri nisam mogla da spavam jel sam bila i previse uzbudjena. Posle tri godine napokon sam mogla da posetim baku i deku a jos bolje sto i Niall ide samnom.

Ustala sam iz kreveta jer je bilo osam sati a let je u 11, uskocila sam u kadu i nabrzaka se okupala. Zavezala sam dve pondje i stavila malo sminke.

Odlucila sam da obucem moj krem dzemper sa irvason i crne helanke. Obula sam svoje crne martinke i nabacila svo koznjak.

Uzela sam stvari koje su mi trebale i spakovala licnu higijenu u kofer. Uzela sam kofer i torbicu i uputila se ka vratima. Do aerodroma mi je trebalo nekih petnaes minuta.

Taman kad sam krenula da izlazim iz stana zazvonio mi je telefon.

-Halo.-rekla sam.

-Hey love, zovem te da ti kazem da ne mogu da idem sa tobom.-reko je Niall i meni osmeh sa mog lica je nestao.

-Zasto?-pitala sam tuzno.

-Ne mogu, imam puno obaveza.

-Ne kapiram, reko si da za danas nemas nista?-rekla sam i vec pocela da se nerviram.

-Epa imam.-rekao je pomalo drsko. Zacudilo me je to, nikad se prema meni nije tako ponasao.

-Dobro, kako hoces. I mogao si to lepo da mi kazes jos juce, a ne da me ispalis u zadnjem trenutku.-rekla sam iznervirano.

-Prvo spusti ton, drugo necu da se svadjamo i trece nisam znao do sad.

-Izvini, ja ton nisam ni povisila. I maravno tebi uvek nesto iskrsne. Kao ono kad smo bili na piknuku ili kad smo vozili bicikle. Znas tebi je zivot jako zanimljiv kad ti tako iskrsne svaki put nesto.-rekla sam iznervirano.

-Okej kad se budes smirila mozemo da pricamo. Sad nemamo nista da pricamo.-reko je i spustio slusalicu.

Toliko sam bila iznervirana da sam telefon iskljucila i stavila ga u kofer. Izasla sam iz stana i uputila se ka parkingu.

Usla sam u kola odvrnula radio i krenula ka aerodromu. I nije mi trebalo mnogo vremena da stignem do njega.

Pogledala sam na sat bilo je pola deset. Imala sam vremena da popijem kafu i doruckujem. Usla sam u obliznju prodavnicu i kupila neko pecivo.

Sela sam u prvi kafic koji sam nasla i narucila kafu. Nakon sto mi je konobar doneo pice platila sam i nastavila da uzivam u svom dorucku.

Moji pokusaji da ne mislim o Niallu i svadji koja se desila bili su neuspesni. Bilo mi je krivo sto smo se posvadjali ali njemu stalno mora da iskrsne nesto. Volela bih da nije poznat da je samo obican covek kao mi ali sta mi vredi kad je to njegov posao i kad to voli.

Dok sam tako razmisljala primetila sam da je pola 11. Ustala sam od stola i krenula ka obezbedjenju.

Sve proslo u redu i evo sedela sam vec u avionu. Bila sam bukvalno na prvom mestu tako da nisam morala da brinem oko dece koja vriste ili mi udaraju u sediste nogama.

Uzleteli smo,napokon. Htela sam da sto pre pobegnem iz Londona. Da sto pre pobegnem od roditelja pa cak i Nialla.

Pored mene su sedeli momak i devojka i bulvalno nisu izlazili jedno drugom iz usta. To me je navelo da mislim o Niallu. Nedostajao mi je. Nagla sam se pozadi i okrenuka glavu ka prozoru i zaspala.

Nakon 3 sata i 15 minuta stigli smo u Beograd. Izasla sam sa aerodroma i uhvatila taksi. Negde oko 45 minuta je trajala voznja do Karaburme a onda jos 35 minuta do stanice.

Taman sam stigla na autobus koji je kretao u 6 za Karaljevo. Skoknula sam do prodavnice po cigare i vodu. Usla sam u autobus i krenula ka Kraljevu.

Naravno ceo put sam prespaval jer sam bila izuzetno umorna. Kada smo ulazili na glavnu stanicu u Kraljevu mogla sam da vidim baku. Autobus je stao a ja sam istrcala iz autobusa i potrcala ka baki. Zagrlila sam je jako a on je uzvratila zagrljaj.

-Kako si mi mila?-pitala je baka dok smo stajale i cekale stvari.

-Dobro sam, kako ste vi?-pitala sam uzimajuci kofer i krenuli smo ka kuci. Sa obzirom da je stan bake i deke udaljen od glavne negde oko 6-7 minuta peske brzo smo stigli.

-Ja sam.-rekla sam ulazeci u kucu.

-Ooooo otkud ti Noa.-rekao je deka.

-Zar nisi znao da dolazi?-pitala sam zacudjeno.

-Ne, nisam. Ali drago mi je sto si napokon dosla, muka mi je bilo da te gledam preko one kutije prosle tri godine.-rekao je deka i zagrlio me.

-Znam i meni je. Lepo je vratiti se.-rekla sam i sela na stolicu.

-Pa gde ti je plavusan?-pitao je deka namigujuci mi.

-Deda znas da nisam zaljubljena u njega vec dugo dugo. Ali imam novog decka koji je isto plav.-rekla sam i nasmesila se.

-Imas neke planove za veceras? Marta je dolazila i Nina i Dunja. Mila je pitala za tebe a svracala je i Aleksandra.-rekla je baka. Osmeh sa lica mi je nestao kada je pomenula to ime na A. Naime imala sam drugaricu sa kojom sam bila dosta bliska ali ona je samo odjednom prestala da prica samnom. Nisam znala zasto a idalje ne znam zasto.

-Ne nemam planove. Samo hocu malo da odmorim a sa njima cu da se cujem sutra. I baba rekla sam ti da nju ne pominjes. Hocete kafu?-pitala sam i ustala kako bi stavila lonce oboje su klimnuli glavom.

Ostatak veceri sam provela pricajuci im sta se sve desavalo zadnjih nekoliko meseci. Cak sam im pricala i o Niallu. Nedostajao mi je i to mnogo.

Legla sam oko deset i zaspala istog trenutka....

Pa evo ga novo poglavlje nadam se da vam se svidja. Love ya.

-NIKA