¡S ¡T Love¿?

Ugovor.

Hi it's been a while. Verovali ili ne tek sam sad stigla da udjem na wattpad. Idalje nemam citaoce tako da iskreno osecam se kao neki luzer ali sta ima veze. Kao sto rekoh nisam dugo pisala jer sam morala hitno da se vratim u London. Licni problemi, phh iskreno bilo je smor. Srecom opet sam se vratila u ovaj moj mali grad jeeej. Ali da se vratimo na pricu, dakle ovo je moje novo poglavlje. Hvala Vam od srca ako ste procitali nesto,jer iskreno nemam mnogo samopouzdanja u sebe.Nadam se da vam se svidja i javite se za imagine u inboks. By the way moja druga knjiga ce biti dostupna 22 septembra tako da ako vise volite knjige na engleskom so go and check out.Love ya.

-NIKA
-
-
-

Svanulo je i to jutro. Iako oka nisam sklopila sinoc zbog uzbudjenja ipak nisam bila umorna. Razvlacila sam se po krevetu ne nameravajuci da ustanem nazalost morala sam jer je vec bilo pola 12. Kada sam ustala i usla u kupatilo nisam smela da se pogledam u ogledlo. A kad sam se pogledala umalo nisam pala u nesvet, lice mi se nadulo, oci su mi bile kao da sam pusila travu celu noc, kosa mi je letela na sve strane a pidzama a o tome da ne pricam, visila je na meni kao da sam civiluk. Iskreno nikada se nisam ruznije osecala. Brzo sam skinula sve sa sebe i usla u tus kabinu pustajuci mlaku vodu do maksimuma. Stajala sam tako spustene glave dok mi je voda opustala svaki misic i osecala sam se bolje. Onda sam se setila da nikada nisam imala ovakav problem. Jos kao mala sam bila buca retko mi je sta stajalo, svi u skoli su me zezali nisam imala decka do svoje 16 godine sto nije bilo tako davno ali i taj decko je bio samnom samo zbog opklade....

Moje misli prekinuo je telefon. Brzo sam zatvorila vodu i pruzila ruku kako bih ga dohvatila. Javila sam se bez gledanja u broj.

-Hej,nema te da se javis?-rekao je muski glas preko telefona.

-Um,koje to?-rekla sam zbunjeno, pogledala sam u telefon da vidim da li imam zabelezen broj ali pisalo je 'nepoznato'.

-Kako me ne prepoznajes, kazes da nemas moj broj upisan. Sram te bilo.-rekao je glas preko telefona i nasmejao se a onda sam shvatila koje.

-Aiden, ti mali...-rekla sam uzbudjeno i nasmejala se.

-Hej,lepoto sta radis?

-Nista trenutno sam u kabini kupam se, gde si ti. Ne zoves valjda iz Berlina debilu trosis krediti?-pitala sam zabrinuto.

-Opusteno, u Londonu sam pa reko da te pozovem da vidim sta radis. Hoces da se nadjemo?-pitao je Aiden i osetila sam da se nasmejao.

-Naravno poslacu ti adresu hoces da dodjes?

-Naravno, tu sam za pola sta.

-Vazi ajde vidimo se.-rekla sam i prekinula slusalicu. Pustila sam vodu da tece i sipala sampon na glavu kako bi oprala kosu. Bila sam pod utiskom. Inace Aiden je moj najbolji drug jos iz ranijih dana. On je ziveo u gradu udaljenim od mog otprilike 3 sata voznje kolima. Svaki put kada bi dosao ne prodje ni jedan dan a da se mi bar ne vidimo makar na pet minuta. Obozavala sam tog malog kolacica. Uvek je mrzeo tako da ga zovem uvek bi mi reko 'Zazalices sto me tako zoves. Prvo i prvo visi sam od tebe, drugo i drugo stariji sam od tebe. I trece i trece...' a onda nebi ni zavrsio recenicu nego bi me uhvatio za noge i prebacio preko ramena i nosio kroz grad. Ali to bi bili retki slucajevi jer mu obicno pobegnem s obzirom da trci kao puz.

Eh to su bili lepi dani, dok sam tako razmisljala uspela sam da se obucem u odelo za po kuci i da malo nesto pospremim po kuci kad se oglasilo zvono.