Prica Sa Tuznim Krajem

Trenutna sreca

Ustala sam iz kreveta i sisla na dorucak. Roditelji su mi bili na poslu, a sto je vec bio postavljen pa sam pomislila da su oni pre nego sto su otisli. Sela sam i pocela da doruckujem ali sam cula da je neko u kuhinji, ustala sam, otisla do tamo i videla Laru!
J: Lara, od kud ti?!!!
Skocila sam na nju da je zagrlim
L: Dala sam sve ispite, pa sam dosla kuci naravno, a i tebi se blizi rodjendan!
J: Bas mi je drago sto si ovde, dolazis na moju zurku?
L: Naravno, znas da ne bih propustila!
Neko je pozvonio, to je bila Niki
J: Niki ti vec stigla!
N: Pa jel vidis koliko je sati, ajde pozuri i usput cija su ono kola?
L: Zdravo Niki
N: Lara stigla si!
Zagrlile su se
Kada sam se spremila otisla sam sa Niki da kupimo stvari za moju zurku koja treba da bude za 2 dana. U povratku smo pricale o svemu i svacemu, dok nisam u jednom trenutku u kajicku oka spazila neku siluetu. Kada sam se okrenula videla sam nekog decka (oko 20m udaljen od nas). Bio je naslonjen na zid a u ruci je drzao neku ruzu, jake crvene boje, poput krvi. Od jednom pred mojim ocima se stvorila Niki
N: Jel me slusas?
J: Da da izvini, mislim da sam videla...
Taj decko vise nije stajao tamo
N: Koga? Koga si videla?
J: Nije bitno, hajdemo, moram kuci roditelji si mi vec stigli
Stigla sam kuci, srecna sto smo svi na ponovo na okupu, ni ne sluteci na ono sto tek predstoji...