Prica Sa Tuznim Krajem

Pocetak kraja

Roditelji su stigli, a Lara je dosla iz grada. Svi smo zajedno vecerali i otisli u krevet. Ne znam iz kog razloga, ali osecala sam grizu savest u vezi sa necim. To me je mucilo neko vreme, ali sam ubrzo zaspala. Imala sam neki kosmar u kom su me jurile neke crne senke, a latice ruza 'padale sa neba.'
Moj kosmar je prekinuo majkin plac.
'Zar oni nisu na poslu?' Pomislila sam.
Sisla sam dole, srecna zbog zurke i zatekla sledeci prizor: mama sedi na stolici i place, Lara sedi pored mame i tesi je, a otac je setao naokolo drzeci se za glavu. Upitala sam ih sta se dogodilo, a Lara je ustala sa stolice, dosla do mene i rekla da su roditelji dobili otkaz i da zaboravim na zurku. Bila je bas drska, sto nije licilo na nju. Na stolu je bila ruza, na trenutak sam utrnula, ali nisam mnogo brinula oko toga.
U kuci je bilo jako depresivno i nisam vise mogla da podnesem takvu atmosferu, pa zam izletela napolje. Pozvala sam Dzeka da se hitno nadjemo. Cekao me je na nasoj klupi u parku. Ispricala sam mu svoj situaciju, a on se sve vreme ponasao cudno i gledao u mene nekim praznim pogledom. Izgledao je kao da mu je potpuno svejedno i kao da zeli nesto da mi kaze.
J: Je l' me slusas?
Dz: Sem... izvini... ali
J: Sta se desilo?
Slutila sam na najgore
Dz: Izvini... ali jednostavno... pojavio se neko drugi..
Gledala sam ga sa suzama u ocima, ali opet sam to ocekivala
Dz: Zao mi je ali mislim da je vreme reci 'Zbogom'
Samo je ustao sa klupe i zauvek izasao iz mog zivota i sa sobom odneo sve lepe trenutke koje smo proziveli zajedno.
Sedela sam na klupi i plaka, kada sam podigla glavu, na klupi, udaljenoj od moje, sedela je silueta nekog decka, cini se onim istim kao i pre dva dana. Osetila sam hladan vazduh na vratu, hitro sam se okrenula i videla ruzu sa ceduljicom. Kada sam vratila pogled ka klupi gde je sedeo misteriozni momak, nikog tamo nije bilo. Otvorila sam ceduljicu a tamo je pisalo ,,Trebala si da ga poslusas, ovo je tek pocetak..." potpisano sa: ,,L."
'Koga sam trebala da poslusam? KOGA?' -vikala sam- 'Pocetak cega?'...
Pocetak kraja