Prica Sa Tuznim Krajem

Sta se desilo sa mamom?

Naslonila sam se na njen krevet da bih cula sta ima da mi kaze
L: On... on me je naterao da to uradim sebi...
J: Ko Lara? Ko te je naterao?
L: On...
Pokazala je prstom na vazu u kojoj je stajala ruza, a aparat za merenje pulsa je u trenutku prestao da se oglasava. Lara je preminula. To joj je on uradio. On. Lucifer. Znala sam da je on.
Vristeci sam izletela u hodnik i zvala doktore. Na zalost, oni su mogli samo da konstatuju smrt.
Roditelji jos uvek nisu stigli pa mi je to bio jos jedan razlog za brigu.
Sela sam u ugao te sobe i plaka. Plakala na sav glas.
'Ja sam kriva!' 'Ja sam joj to uradilla!' Urlala sam.
D: Nisi ti ni za sta kriva. Lara je bila mentalno obolela osoba i sama je sebi kriva za to sto joj se dogodilo. Ni ti, ni ja, ni niko to nije mogao to da spreci. Idi do kupatila i umij se.
Poslusala sam doktora i otisla do kupatila koje sam jedva nasla jer mi se sve mutilo pred ocima.
Stojala sam nad lavaboom i plakala neko vreme. Spustila sam glavu i umila se. Kada sam je podigla, prvo sam pogledala u ogledalo koje se nalazilo ispred mene. Iza mene je stajao onaj momak. To je bio Lucifer. Znala sam da je to bio on. Naglo sam se okrenula, ali iza mene nije bilo nikog. Krv mi se sledila.
'Da li ja ludim?' Pitala sam se.
Prestravljena sam izasla iz kupatila da bih pozvala majku i kazem joj da pozure.
Dugo je zvonilo, a onda se cuo mamin uznemiren glas.
M: Sem?
J: Mama za koliko stizete?
M: Na pola smo puta, duso. Ali morali smo da stanemo jer su kola odjednom stala. A spustila se jako gusta magla pa tata ne moze da uvidi kvar. Drzite se, voli vas ma... AAAAAA!
Zacuo se vrisak.
J: Mama?! MAMA?!