Prica Sa Tuznim Krajem

,, Nemoj primati poklone od nepoznatih "

Sedela sam na krevetu razmisljajuci o svom rodjendanu, sve dok neko nije pokucao na vrata. Mrzovoljno sam ustala i otvorila ih. Ispred mene je stajao bled covek u belom mantilu i umirujucim pogledom. Na trenutak sam se uplasila, a onda je izgovorio nesto sto me je jako zbunilo: ,,Nemoj primati poklone od nepoznatih..."
Probudilo me je lupkanje grancica o prozor. Brate kakav san...
Ko je bio onaj covek? Sta treba da znaci ono sto mi je rekao? Da li je taj san neko predskazanje?
Ta pitanja su mi se neprestalno odvijala u glavi
Bila sam sama kuci i... neko je pokucao
Bas kao i u snu, ali nisam preterano razmisljala o tome.
Otvorila sam vrata, ali nije bilo nikoga. Spremna da iznervirana zalupim ista, paznju mi je privukla ruza na pragu. Pored ruze je bila neka ceduljica, tacije, bila je zavezana za ruzu. Uzela sam je i zakljucala vrata. Na ceduljici je pisalo: ,, Srecan rodjendan"
'Zar moj rodjendan nije sutra?' Bila sam zbunjena, ali ne misleci mnogo na to citala sam dalje
Bilo je potpisano sa ,, Lucifer ". Jeza je prosla duz moje kicme, i to bez nekog posebnog razloga. Kada sam ugledala ruzu bukvalno nisam umrla od straha. Naime, ruza je bila poput one koju je onaj misteriozni decak drzao u ruci juce. Po mojoj glavi motala su se nova pitanja, poput: Ko ili sta je to Lucifer? Ko je bio onaj decko? Da li je ovo ta ista ruza?
Ali pravo pitanje je: Da li je moja najveca greska to sto sam tako lako zanemarila onaj san?