Prica Sa Tuznim Krajem

Kraj ili novi pocetak

Godinu kasnije, odlucila sam se preselim u Australiju gde je bila kuca mog pokojnog dede koju sam nasledila.
Bavio se humanitarnim radom i proputovao svetom. U testamenu, pored kuce sto je ostavio meni, 80% svog bogatstva je dao u humanitarne svrhe, a onih 20% sam ja nasledila, koji su se sastojali od 2 miliona dolara, sto mi je bilo sasvim dovoljno da prezivim.
Pre odlaska zauvek odavde, zelela sam da prosetam gradom i sve upijem po poslednji put.
Setala sam starim parkom i u daljini videla Niki i Dzeka.
Sedeli su klupi na kojoj smo ja i Dzek nekad sedeli. Primetila sam da je Niki trudna, verovatno 7-8 mesec. Neko vreme sam ih posmatrala, a oni me nisu videli. Dzek je otisao na trenutak, ali se ubrzo vratio sa ruzom u ruci. Moze se predpostaviti kojom ruzom.
'Bolje me cini to' rekla sam. Dao je ruzu Niki i rekao: 'Za moju verenicu'. Seo je na klupu i poljubio a iza njih je stajala crna silueta, mislim da je bio Lucifer. Ma sigurna sam da je to bio on. Ali nisam nista preduzela, jer su oboje to zasluzili i mogu samo da predpostavljam sta se sa njima dogodilo.
Sto se majke tice ona nikad nije nadjena. Nisu imali nikakve tragove ni dokaze pa je slucaj ubrzo zatvoren, ali ja mislim da je mrtva.

8 GODINA KASNIJE
U Australiji sam zivela srecno, bolje nego ikad. Imam muza Majka i troje dece. Majk radi kao advokat, i sa dedinim novcem imamo dovoljno, jer ja me radim.
Tragediju svoje porodice nisam zaboravila, ali trudim se da ne mislim na to jer sada imam sve sto sam od uvek zelela i srecnija sam nego ikada...

I ovo je poslednji deo. Hvala vam sto ste citali pricu i izvinite na gramatickim greskama, trudim se da ih ispravim. Nadam se da ste uzivali ♡
Hvala jos jednom,

Vanja.