Poslednja odbrana

Bolnica

„ Ovo što si mi ispričao zvuči nestvarno ".

Mlada doktorka koja je sedela pored Kaspera na drvenoj stolici, slušala je sve što je on imao da kaže.

„ Da nisam ovako nešto doživeo, ne bih verovao nikome na reč ".

Spustio je glavu nazad na jastuk.

„ Bio si u komi koliko dugo?"

„ 10 dana".

„ To jeste dugo. Ja moram da se vratim na posao, ipak sam dežurna danas. Ako ti nešto zatreba, zovi medicinske sestre".

„ Važi, ah kako beše ime?"

„ Mišel".

Klimnuo je glavom, a zatim se okrenuo na desni bok. Pogled mu je bio uperen u nebo tmurne boje, kiša samo što nije pala. Stavio je obe ruke sebi ispod obraza i lagano sklopio oči.

„ Molim vas probudite ga".

Čuo je rečenicu koja je dolazila iz grla nekog muškarca. Seo je i protrljao oči.

„ Dobar dan gospodine Šmajhel, ja sam doktor Holgjersen. Molim vas kretine za mnom".

Kasper se okrenuo i spustio noge na zemlju. Ruke je držao pored svog tela, kao da ih je hteo iskoristiti za potporu.

„ Znate doktore, ja od kad mi se ono desilo, nisam hodao. Juče sam prvi put otvorio oči i normalno komunicirao".

„ Rekli su mi da možete hodati. Poslaću nekoga da vam pomogne".

Došla je medicinska sestra, stala pored Kaspera, a zatim ga pogurala. Kada se podigao i stao, noge su mu klecale. Pridržao se jednom rukom za prozor, a drugu ruku mu je držala medicinska sestra.

„ Hoćemo li?"

Došli su u doktorovu kancelariju. Doktor Hoigjersen je pokazao Kasperu da sedne u stolicu.

„ I gospodine Šmajhelu, kako se osećate sada?"

„ Gladno, umorno i iscrpljeno".

„ Odmah ću vam direktno reći. Ne znamo šta je bio uzrok onoga što vam se desilo, ali znamo koje su posledice. Bili ste paralisani zbog nerava.. Vaši nervi su odjednom prestali da funkcionišu kako treba".

Kasper s užasnutim pogledom je poskočio u svojoj stolici.

„ Ne trebate biti doktor da shvatite kuda ovo vodi".

„ Sačekajte, smirite se. Još uvek ništa ne znamo, ali sada je sigurno da ne možete igrati fudbal. Ne smete se izložiti fizičkom naporu".

„ Mislio sam da mi je srce otkazalo, ali ovo može da bude podjednako grozno".

„ Držaćemo vas u bolnici još 10 dana. Pratićemo vaše zdravlje svaki dan. Nikad se ne zna, možda se sve promeni u roku od 2 dana".

„ Kao što vidite meni se sve promenilo".

Medicinska sestra je ušla i pomogla mu da izađe. U hodniku Kasper je sklonio njenu ruku sa sebe.

„ Želim sam da probam da hodam".

„ Ali ne možete".

Napravio je 4 koraka i počeo da pada.

„ Rekla sam vam da ne možete, što ste tako tvrdoglavi?"

„ Sportski mentalitet. Iako znam da ne mogu, moram pokušati. Plus ne govori mi vi nego ti".

„ Izvini, samo sam htela biti kulturna".

„ Bolje mi reci svoje ime".

„ Olga".

„ I tebe su poslali mene da vučeš, a ne nekog muškarca?"

„ To je posao medicinske sestre, moramo raditi neke stvari za koje nismo učile školu".

Došli su u sobu gde se Kasper vratio u svoj krevet. Olga je sela pored njega. Kasper ju je pogledao s smeškom na licu.

„ Izvini što sam onako bezobrazan. Kada čuješ takvu vest, padne ti mrak na oči. Ne znaš koga da kriviš, sebe ili Boga".

„ Ja sam u ovom poslu 5 godina. Viđam svakakve stvari, ali nikad da se sportisti desi ovako nešto".

Kasper se protegao i zevao.

„ Vidim da ti se spava, pa ću otići".

Kasper joj je pokazao rukom da ne ustaje s stolice.

„ Samo da ti kažem da ostajem ovde 10 dana i da će mi možda trebati neko društvo, samo da znaš".

Olga se nasmejala i otišla iz sobe.

Sledećeg dana Kasperu je javljeno da ima vizitu. U sobu su došlo trener i dva saigrača.

„ Kaspere kako se osećaš?"

„ Kao prebijena mačka".

„ Nisam mogao da spavam od kad si otišao. I sada se sećam trenutka kad si me pozvao da ti priđem, kao pravi horor".

Kasper je pogledao dole ka zemlji kako bi sakrio tugu u svojim očima.

„ Momci izađite molim vas".

Trener je ostao sam u sobi sa Kasperom.

„ Gospodine sigurno su vam javili".

„ Meni niko ništa nije javio. Znam da ćeš se oporaviti, ti si zvezda našeg tima. Javili smo Lesteru šta se desilo, svi te puno pozdravljaju".

Osetio je toplotu u grudima.

„ Ali gospodine, šta ako, ako se ne oporavim?"

„ Ne pričaj tako, gledaj sve pozitivno".

Potapšao je Kaspera po ramenu i krenuo da izađe. Pre nego što je dohvatio kvaku, okrenuo se.

„ Moram ti reći nešto, nije ti ovde tako loše. Sve mlade i lepe devojke rade, još je klopa ukusna".

Kasper je, iako ima 30 godina, pocrveneo u obrazima.

„ Da ostajem još 10 dana ovde".

„ Videćemo kakvi će ti rezultati biti, možda i ranije izađeš".

„ To se neće desiti i sama znaš".

„ Znam, ali pokušavam da te razveselim".

Pričao je sa Mišel, koja je ponovo došla da ga vidi.

„ Čuo sam da ti čak i nisi s ovog odeljenja".

„ Dobro si čuo, kod mene si isto bio. Doveli su te da ti proverim srce, da li je sve u redu".

„ I?"

„ Sve je dobro, sem možda jedne stvari".

„ Koje?"

Nagla se ka njemu s osmehom na licu.

„ Slomljeno je".

Kasper ju je pogledao malo ljuto, ali onda je njen smeh prešao i na njega.

„ Da dobro si čula, ispostavilo se da žena mog života ipak nije to".

„ Šalila sam se, ja stvarno ne znam ništa o tvom privatnom životu, ali volim da slušam tvoje priče".

„ Drago mi je".

„ Ja moram ići, zapamti da obavezno pojedeš nešto".

Kasper nije ni znao koliko mu je dobro došlo društvo, sve dok ne biostao sam u sobi.

_____________________________________________________________________________

Ovaj deo je duži i ima više dešavanja. Nadam se da je zanimljivije :)