Poslednja odbrana

Bekstvo

Kasper je trčao ulicama što je brže mogao, čak i kada je osetio bol u nogama. Ušao je u policijsku stanicu gde je zastao da udahne vazduha. Teturajući se je prišao prvom policajcu.

„ Kod vas je devojčica koju sam doveo pre nekoliko sati".

„ Da poznato mi je, čekajte da proverim".

Policajac je otišao negde, a Kasper je čuo neki razgovor.

„ Sve je dogovoreno".

„ Ajde dete idemo".

„ Ne želim da idem sa tobom!"

„ Devojčice ne plaši se, dobar je to čovek".

Kasper je došetao u drugu prostoriju i video onog čoveka od pre neku noć. Osetio je bes u sebi kao nikad pre. Sve mu je bilo crno ispred očiju. Krenuo je laganim koracima ka Klari, policajcu i čoveku. Klara, uplakanih očiju je gledala u zemlju. Začula je korake i podigla glavu. Kroz uplakani glas je progovorila.

„ Kaspere!"

„ Ti!"

Rekao je onaj čovek.

Kasper je prišao i pesnicom ga tresnuo u lice.

„ Gospodine šta to radite?"

Okrenuo se i trenuo policajca. Uhvatio je Klaru za ruku i poveo je na drugu stranu. Policajac je ustao krvavog nosa i pozvao pomoć.

„ Hvatajte ih!"

Bežali su kroz hodnike, a zatim su izleteli napolje. Ispred je bio policajac koji ih je zaustavio.

„ Gde žurite?"

Kasper ga je samo pogledao i tresnuo. Policajac je pao na zemlju. Drugi je dotrčao.

„ Ovaj me je tresnuo".

„ Moramo da ih uhvatimo".

Trčali su iza zgrade, pokušavši da se sakriju u sporedne ulice. Čula su se policijska kola u daljini. Potrčali su u sporednu ulicu, ali su naišli na zid. Nisu imali vremena da beže nazad.

„ Slušaj prebaciću te preko zida".

„ Šta ćeš ti?"

„ Snaći ću se".

Stavio je Klaru na ramena, i odbacio je. Ona se uhvatila za ivicu zida i pogledala Kaspera.

„ Vidimo se sa druge strane".

Kasper je klimnuo glavom, a ona je preskočila.

„ Ruke u vis!"

Kasper se okrenuo podignutih ruku u vis. Dva policajca su mu prilazila uperenim pištoljima u njega. Jedan mu je prišao i krenuo da vezuje ruke.

„ Gospodine imate pravo da ćutite".

Kasper se samo nasmejao, iskobeljao ruku, tresnuo prvog policajca, uzeo pištolj, a zatim drugog šutnuo u nogu. Izvadio je okvir iz drugog pištolja, stavio u džep i krenuo da trči. Uspeo je pobeći između zgrada. Nije mogao više da trči. Morao je da sedne i odmori. Zadihao se. Osetio je kako mu se ruke tresu, kako mu se u glavi vrti. Zatvorio je oči i već bio spreman da padne u nesvest.

„ Kaspere".

Klara mu je prišla i prodrmala ga.

„ Šta se dešava?"

„ Kaspere hteo si da se onesvestiš".

„ Ko, ja?"

„ Ne pravi se budalom, moramo da idemo".