Poslednja odbrana

Zagrljaj

Došli su kod Kaspera u kuću.

„ Raskomoti se, ovo je moja rodna zemlja".

„ Ti si Danac?"

„ Da".

Bacila se na krevet i zatvorila oči. Kasper se istuširao i legao da spava. Neko je kucao na vrata. Kasper se probudio i protrljao oči. Ustao je i krenuo ka vratima.

„ Ko bi to mogao biti?"

Klara je bunovna prišla Kasperu u dnevnoj sobi.

„ Vrati se u sobu".

Namrštile se i otišla nazad. Kasper je otvorio vrata i ugledao čoveka obučenog u uniformi.

„ Gospodine imamo dojavu iz Engleske. Moramo vas uhapsiti".

Kasperu je trebalo nekoliko minuta da sve to shvati.

„ Izvinite ali mislim da ste pogrešili kuću". Odgovorio je hladnim i mirnim tonom.

„ Prilično sam siguran da je ovo prava kuća".

„ Ne gospodine, molim vas proverite moje komšije".

Policajac je skinuo kapu i počešao se po glavi.

„ A jest kasno je, proveriću. Izvinite što sam vam smetao".

„ Nema problema".

Kasper je zatvorio vrata i nasmejao se.

„ Glupi pandur".

Otišao je u Klarinu sobu i seo pored nje.

„ Uzimaj stvari".

„ Ko je to bio?"

„ Policija, uspeo sam da ga oteram na kratko. Ajde moramo ponovo bežati".

„ Kaspere ti si i dalje ranjen, ne možemo bežati ovoliko".

„ Znam kome ćemo se obratiti za pomoć".

Pošto se nisu ni raspakivali, uzeli su torbe i izašli na zadnja vrata. Izvadio je mobilni i pozvao nekoga.

„ Ej nemam vremena za objašnjenje, moraš mi pomoći. Reci mi gde si".

Isključio je telefon i zajedno su krenuli ka centru grada. Tamo su se sreli sa Mišel, doktorkom koju je Kasper upoznao u bolnici.

„ Što si me zvao onako uplašeno?" Pitala ga je i zagrlila.

„ Molim te odvedi nas kod tebe".

Otišli su u njen stan. Kasper joj je rekao samo neke detalje.

„ Nisi mi izgledao kao tip koji bi tako nešto uradio".

„ Nisam ni sebi izgledao".

„ Mislila sam da ti je to ćerka".

„ Nije, ali skoro pa jeste. Usvojio sam je".

Nasmejao se i pogledao u Klaru koja je sedela na drugom kraju sobe i jela. Kasper je krenuo da ustaje, ali se uhvatio za bolno mesto.

„ Šta ti je?"

„ Malo sam ranjen".

„ Ajde da vidimo to".

Kasper je podigao ruku u vazduh.

„ Čekaj prvo da smestim malecku da spava".

Prišao joj je s bolnom grimasom na licu.

„ Mala jesi jela?"

„ Jesam, i sad bi mi prijao san".

„ To sam hteo da te pitam. Ajde dođi da ti pomognem".