Tko sam ja? 2

7. poglavlje

*Mikaela/Ela*
Već dva sata  se družimo sa ostalima iz čopora. Imamo nove pridošlice,a to su Samuel 14 i Zara 14 to su blizanci. Njihovi su roditelji umrli u požaru tvrtke u kojoj su radili. Pustili su im pismo kako da dođu da kampa u slučaju da im se išta dogodi(roditeljima). Katarina i Alexandar su zajedno i očekuju bebu, isto tako i Milica i njezin suprug Dimitir i to drugu već imaju sina koji ima godinu dana.

Zavibrirao ni je mobitel, Sem. Udaljila sam se od ostalih kako bi se javila.
,,Hej. '' rekla sam.
,,Mikaela trebaš doći u bolnicu tvoji su imali prometnu  nesreću. '' ostala sam u šoku.
,,Molim?'' upitala sam drhtavim glasom.
,,Netko im je valjda prerezao kočnice. Zabili su se u stablo ja sam na putu u bolnicu. '' nisam ništa odgovorali nego samo prekinula. Došla sam do Davida.
,,Moramo odmah ići moji su imali prometnu.'' šapnula sam. Razgorčio je oči i kimnuo glavom. Ustao se i stao pored mene, nisam mogla ništa reći i on je to shvatio i rekao umjesto mene.
,,Mi moramo otići odmah, ali ćemo opet doći. Stvarno nam je bilo zadovoljstvo vidjeti vas i upoznati, ali stvarno moramo otići.'' primio me za ruku i počeo trčati prema izlazu, ostali su sjediti i zbunjeno nas gledati.

............

Stigli smo do bolnice, ja sam žurno otišla do recepcije i pitala za moje roditelje, u istoj su sobi. Potrčala sam do lifta a David odmah za mnom. Na drugom su katu  soba 106.  Vrata lifta se otvaraju trčim hodnikom 100....105 i 106 ispred sobe stoji Sem. Trčim prema njemu u zagrljaj, počinjem plakati, mazi mi kosu i tješi. Smirujem se pa ga konačno upitam:
,,Kako su? ''
,,Nisu u tako lošem stanju, nema velikih posljedica trebali bi se probuditi za nekih sat vremena kako je rekao doktor.'' odgovorio je i povukao u još jedan zagrljaj.

.......
David nam donosi kave ovdje smo već sat vremena,  sada bi se trebali probuditi. Doktor koji je ušao sada izlazi van i svi se podignemo iščekujući novosti.
,,Pacijenti su se probudili možete ih ići posjetiti ali osoba po osoba.'' rekao je i otišao. Pogledala sam dečke, dali su mi znak da idem prva.

Ušla sam svako je ležao na svom krevetu i međusobno su pričali. Čuli su da je netko ušao pa su pogledali suze su mi krenule prišla sam im i zagrlila ih, prvo tatu jer je bio bliži pa mamu.
,,Tako sam sretna šta ste dobro. '' rekla sam. Sjela sam na mamin krevet.
,,Jeste dobro, šta je rekao doktor? '' upitala sam.
,,Dobro smo ne trebaš se toliko brinuti, doktor je začuđen šta smo nemamo trajnih posljedica ili većih ozlijeđenja. '' odgovorio mi je tata.
,,Dali je to zbog toga šta ste vukodlaci? '' upitala sam i ako sam znala odgovor.
,,Da.'' rekla je mama.

Pričali smo tako još neko vrijeme pa sam otišla kući s Semom i ako nisam htjela, ali su rekli da se moram odmoriti pa da sutra dođem po njih jer ih puštaju iz bolnice.

Otišla sam do stana dokako je Sem otišao po poštu. Otišla sam u sobu uzeti odjeću i veš da se istuširam. Kada sam izašla iz sobe zaputila san se prema kupaonici, ali me papirić koji je pao sa stolića gdje je ostala pošta zainteresirao uzela sam ga, za mene je piše:

Sljedeći put neću biti blaga.

Bok 😊 😊 😊

Razlozi zbog kojih nastavak kasni je to što nisam imala inspiracija, ni vremena, a ni volje. Sory 😞😞😞

Votajte i komentirajte, ako ima još koga da čita.

Bye 😊 😊 😊