Tko sam ja? 2

4. poglavlje

*Mikaela /Ela*
Bilo je veliko iznenađenje kada sam vidjela Davida, sada znam da radi za Sema i da je on naš novi susjed. Dogovorili smo se da će sutra doći na večeru David i Keti. Sem i ja ćemo spremiti večeru, mi jako često spremam jelo zajedno, šta je jako zabavno kod nas. Upravo se spremam za otići spavati jer sutra imam predavanja. Sem je već bio u krevetu kada sam ušla u sobu. Legla sam na moju stranu i okrenula se na bok tako da sam gledala kroz prozor. Nisam mogla gledati Sema poslije šta sam opet vidjela Davida. Mislim da je Sem ljut na mene zbog mog ponašanja danas.
,,Zašto me nisi htjela poljubiti danas?'' prekinuo je tišinu pitanjem kojeg sam se bojala. Nisam se okretala nisam ga mogla gledati.
,,Nisam mogla pred njima.'' slagala sam, nisam mogla zbog Davida. Znam da bi ga zaboljelo da vidi da se ljubimo jer smo mi ipak bili zajedno, da moja prva ljubav mislila sam i prava, ali sam pogriješila.
,,Aha, razumijem.'' rekao je, okrenula sam se prema njemu,a i on prema meni. Poljubili smo se.
,,Volim te.'' rekao je.
,,I ja tebe. '' još jednom sam ga poljubila. Zagrlio me i tako smo zaspali.

*David*

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr oglasio se moj alarm. Dižem se, odlazim u kupaonicu obaviti jutarnju rutinu. Oblačim se za posao pa odlazim u kuhinju i radim si doručak.

Izlazim iz stana i pogodite koga susrećem. Susreo sam........Elu. Jeste pogodili? Mislim da da.
,,Oh, hej.''rekla je kada me vidjela.
,,Ej.'' rekao sam, srce mi kuca sto na sat, znojim se, nervozan sam, posljedice zaljubljenosti.
,,Možemo pričati?'' upitala me.
,,Naravno.'' o čemu želi pričati??? Duboko je udahnula i izdahnula pa počela:
,,Sem ne zna ništa o nama, niti o tome da smo vukodlaci i želim da tako ostane. Znači večeras na večeri nemoj ništa spominjati, može??'' završila je.
,,Da naravno, a zašto on ništa ne zna?'' baš me zanima. Unervozila se, nije očekivala ovo pitanje.
,,Pa on nije vukodlak.'' šta???
,,U vezi si sa običnim čovjekom, kako su to tvoji prihvatili, kako je čopor?'' ne mogu vjerovati da je u vezi s običnim čovjekom, ovo nisam očekivao od nje.
,,Mojima to nije problem, a čopor ne zna, zapravo nisam bila jako dugo u kampu. '' rekla je.
,,Možda bismo mogli ići zajedno? '' upitao sam.
,,Da može, sada moram ići da ne zakasnim na predavanje. Bok.'' pozdravila me i otišla.

Napokon završetak još jednog napornog dana. Ulazim u stan, stavljam novčanik, ključeve, sat i mobitel na stol. Odlazim u kupaonicu da se istuširam. U misli mi dolazi Ela i naši zajednički trenutci. Da nisam otišao ovo se ne bi dogodilo, ali morao sam zbog brata kojeg više nema, suza mi se spušta niz obraz kada se prisjetim kako me uvijek pazio to se poslije promijenilo, ali on je moj brat koji se na kraju promijenio zbog mene. Otklanjam sve misli i završavam se tuširati, ogrnem se ručnikom. Odlazim u sobu da se spremim za večeru. Odjenuo sam običnu bijelu košulju, crne hlače i cipele. Popravljam frizuru, pogledavam se još jednom u ogledalo, spreman sam.

Izlazim iz stana, kucam na vrata suprotnog stana i čekam da mi neko otvori. Čujem korake, Ela mi otvara vrata, a ja ostajem zapanjen njezinom ljepotom.

Bok 😊 😊 😊

Ne ću se izvinuti jer mislim da sam vam dosadilo sa time, samo znajte da sam zauzeta svaki dan, baš svaki tako da nemam puno vremena.

I kako vam se sviđa nastavak. Votajte i komentirajte.

Bok 😊 😊 😊