Tko sam ja? 2

8.poglavlje

*Mikaela/Ela*
,,Sem ja idem po moje roditelje u bolnicu pa ću odmah ostati kod njih''. rekla sam Semu.
,,Dobro, bok.'' rekao je hladno i otišao na posao. Otišla sam do mog auta i vozila se do bolnice. Na putu sam razmišljala o tome kako je moj odnos s Semom zahladilo. Nije kao prije, sada se jedva viđamo on je stalno negdje. Stvarno ne znam šta se događa. Uklonila sam misli kada sam se našla ispred bolnice. Izašla sam iz auta i uputila se prema sobi mojih roditelja.

,,Hej, kako ste?'' rekla sam pri ulasku u sobu.
,,Bok, dušo, mi smo dobro ne trebaš se brinuti. ''odgovorila mi je mama, a tata je samo promatrao i slušao. Na brzinu sam ih zagrlila i poljubila. Uzeli su svoje stvari pa smo otišli. Dokako smo se vozili do kuće pričali smo samo neke gluposti.
,,Evo nas.'' rekla sam kada sam parkirala i ugasila auto.

Čim smo ušli odmah sam se razvalila na kauč. Tata mi se smijao i sjeo na fotelju.  Mama je otišla u kuhinju napraviti nam kavu.
,,I dušo pričaj nam malo o tebi, nismo se odavno ovako družili.'' rekla je mama ušavši u dnevni i noseći tacnu s kavom i mojim najdražim keksima.
,,Ma nema ništa zanimljivo, fax mi ide koliko toliko onako vrlo dobro. Uskoro su ispiti i tako.'' završila sam pričati.
,,Aha, a kako je veza sa Semom? '' upitao me tata. Spustila sam glavu i razmišljala dali da im kažem ili ne. Ipak sam se odlučila da hoću.
,,Pa zapravo malo je ohladila. Nije kao prije, a stvarno ne znam zašto. '' rekla sam im još spuštene glave. Došli su do mene i zagrlili me.
,,Ne brini sve će biti u redu. '' rekla mi je mama i poljubila u čelo. Svi zajedno smo se zagrlili,a onda su se oni vratili na mjesto. Uzela sam kavu i počela piti.
,,A kakao je David?'' točno znaju da sada nije vrijeme za nastavljanjem s pričom o Semu.
,,Ne znam nismo se vidjeli poslije šta je otišao iz bolnice.'' rekla sam. Samo su kimnuli.

................................................

Vozim se kući nakon šta sam bila kod roditelja više od dva sata. Parkiram ispred zgrade i ulazim. Hodam hodnikom do stana i gledam u poruku od Keit.

Od jednom zalupim u čvrsta prsa najvjerovatnije od nekog muškarca i nađem se na podu. Netko mi pruži ruku, a ja ju prihvatim niti ne vidivši tko je to. Naglo me povuče tako da završimo jako blizu, podignem pogled i susretnem se oči u oči s osobom kojom sam najmanje očekivala.

Opet osjećam osjećaje za koje sam mislila da ih više nema, ali sam se prevarila. Srce mi je počelo luđački kucati, a kako sam osjetila i njegovo. Sve mi se više približava,a ja se ne mičem. Ovo je tako pogrešno, ali sada me za to nije toliko briga samo želim još jedno osjetiti njegove usnice. Još mi se više približio, djelio nas je samo milimetar. I dogodilo se baš ono šta sam htjela poljubio me, uzvratila sam. Čujem otvaranje vrata i odmaknem se od Davida. Pored nas stoji Sem i ljutito gleda.
,,Znao sam da ima nešto između vas. Ovo nisam očekivao od vas dvoje, a posebno od tebe Mikaela, mislio sam da si mi vjerna,a ti me varaš s mojim zaposlenikom. Prekidamo kada se vratim ne želim te naći u stanu, odlazi. Zbogom.'' rekao je i otišao,a ja sam ostala stajati u šoku još ne vjerujući šta se dogodilo. David mi se približio i pokušao nešto reći ali ja sam se odmakla i otrčala u stan, zalupivši vratima.

Bok 😊 😊 😊

Sigurno ste razočarani jer nisam dugo postavljala nastavak. Znam da jeste i jako mi je žao. Ali više nemam volje ni vremena, a ni inspiracije. Završna sam godina osnovne i nije baš teško, ali ni lagano.

Nadam se da niste odustali od priče. Imat će najvjerojatnije još dva djela i onda je gotova i mislim da poslije ne ću više pisti barem do ljetnih praznika.

Votajte i komentirajte, ako koga još uopće ima.

Bye 😊 😊 😊