Bijela ruža crvene boje

Ana

Bila sam previše napeta , zbunjena nisam znala šta da preduzmem . Naredba koju mi je Veliki dao cinila mi se kao ne prihvatljivom za sadašnju situaciju. Stigla sam kući jako brzo ušla kroz prozor i otrčala u dnevni boravak. Tata je opušteno gledao neku ragbi utakmicu sa flašom piva. Ana je crtala na za trpezarsikim stolom. Sve normlano. Sve mirno. Sve spokojno.

-Alis , dušo šta nije u redu?

Tata je primjetio da sam tu. Šta da mu kažem , istinu ili da prećutim.

-Tata.. ..Konstantin se vratio.

Rekla sam ovo i bukvalno se suzdrzala da ne zaplacem. Nalet emocija me preplavio , stah koji sam skrivala od drugih.

Strah da će možda neko noćas poginuti zbog mene , zasto što me štiti od njega i njegovih zlih namjera. Strah da će neko na bilo koji način biti povrijedjen.
Nisam mogla da zamislim neopisivo zaljenje i pobrkanost emocija da tako nešto saznam. Stid da je neko poginuo koga sam voljela zbog mene dok sam samo sjedjela kući prekrštenih ruka. Edvard...Edvard je tamo , sam. Šta ako mu se nešto desi ...jaa..ne bih to nikad sebi oprostila ! Nikad!

Pala sam na koljena i zarila glavu u ruke i počela glasno da jecam dok prve suze nisu pokvasile moje lice i ruke. Tresla sam se od naleta emocija i svega što se dešava.

Šta ako je ovo sve samo jedan ružan san. Ja samo sanjam. Svakog časa ću da se probudim i sve će biti u redu. Ali onda sam osjetila tatinu ruku na mom ramenu koja je potvrdila da ne sanjam i da ništa neće biti u redu! Počinjem da ludim. Misli su mi udarale jedna u drugu.

-Sve će biti u redu Alis...budi jaka .. sjećaš se svoje majke ona nikad nije plakala pred problemom uvijek mu se smijala u lice i nije mu dala da naudi ikome. Ti si kao ona.

-T-ata...j-jaa-a ne zz-nam da li ja t-o-omogu.....

Jecala sam i nisam znala da li me razumije u opšte svaki nalet suza udarao me jače.

-Naravno da možeš! Hajde sad daa se sklonimo odavde.

Počinjala sam da dišem ravnomjerno bez jecaja, polako sam udisala i pokušaval da se smirim. I uspjelo mi je do nekle.

-Gdje da se sklonimo?

Sada sam rukavom dukserice brisala suze.

-Vidjećeš.

Uzeo je Anu za ruku , a ona me gledala preplašenim okicama jer nije znala šta se dešava.A nisam ni ja znala gdje to zapravo idemo.

Tata nas je poveo u podrum , polako zatvorivsi vrata za nama. Sišli smo niz stepenice i stali u mračnu prostoriju. Odmah sam aktivirala svoj noćni vid.
Onda mi je tata šapnuo:

-Pronadji lampu , negdje je na stolu sa kljucevima.

Izgleda da je računao na moje moći. Pronašla sam lampu i dala mu je. Upalio je , a ja sam osjetila da mi Ana stiska ruku , očigledno je bilo strah , greotica mala.

-Sve će biti u redu....

Sagnula sam je i poljubila u čelo.

-Alis ovuda.

Čula sam tatin glas i vidjela da stoji na drugoj strani podruma ispred velike police sa altom i ostalim potrebštinama. Uzela sam Anu ponovo za ruku i povela je tamo pazeću da šta ne pomaknem. I ja i tata smo bili veoma pažljivi jer oni mogu da čuju sve , pa čak i gdje smo u kući zato nismo palili svijetla niti bilo šta. I dalje jedan dio moje svijesti želio je da zna šta se dešava i jesu li svi dobro ali sada moram da de pobrinem za tatinu i Aninu sigurnost.

Tata je uzeo jedan šafciger i ubacio ga u rupu na polici. Odjenom cijela polica sa svim alatom se pomjerila u desnu stranu , pokazivajući ogromni prolaz na mjestu gdje je prije par trenutaka stajala, razgoračila sam oči i pogledala tatu i ako sam znala da me ne vidi.

-Hajde!

Rekao je i ušao u taj mrak.Ušla sam za njim i povukla Anu za sobom. Pritisnuo je dugme u naprijed izvadivši šafciger i polica se vratila na svoje mjesto. Bila sam u čudu. Zatim nas je poveo kroz neki hodnik , a ja sam osjetila miris zemlje , vode i budji svuda okolo. Ubroz smo se našli pred nekim vratima , ušli smo tamo i tata je upalio svijetlo obasjajući jednu jako lijepo uredjenu prostoriju sa malom kuhinjicom na zapadnoj strani , jednim stocicom sa 4 stolice , kaucom malim televizorom i krevetom u jednom ćošku. Tata je zatvorio vrata za nama i zaključao.

-Alis sigrno se pitaš sad od kud sve ovo ...ali i ja imam svoje male tajne. Ovo je jedan od razloga zašto smo ja i tvoja majka odabrali Tenebris i ovu kuću jer smo znali da će doći dan kad će nam biti potrebna.

-Tata ovo je.....super.

Nisam znala šta da kažem. Kada sam malo dublje ušla u tu pravugaonsatu sobu vidjela sam da ima i malo kupatilo iz koga u jednom ćošku nalaze stepenice koje vode gore.

-Kuda vode ove stepenice?

Pitala sam ga pokazujući na njih.

-Ahh..one vode gore u kuću u drugoj ulici . U njoj ne zivi niko, praktično pripada nama. I služi kao druga primarna sigurmosna kuća.

Bila sam zapanjena svim ovim. Ali nalet zabrinutosti se vratio. Nisam ništa htjela da kažem.

Tata je spremio Ani neku večeru od hrane u frizideru ja nisam imala apetita . Otišao je na kratko u kupatilo. Sjela sam na kauču i razbijala glavu od razmišljanja.

-Alis...

Čula sam Anu sa kreveta kako me doziva.

-Alis dodji.

Došla sam i sjela kraj nje. Gledala me svojim krupnim okicama punim isčekivanja.

-Alis jesi li ti andjeo?

Bila sam zatečena.

-Vidjela sam te kako letiš , ti imaš krila. Ti si andjeo zar ne Alis ali ne smiješ da mi kažeš jer će te grditi.

-Ana nije...nisi trebala da me vidiš.

Nisam znala šta da kažem.

-Ako si andjeo , vidiš li mamu ? I ona je andjeo zar ne?Jer mozeš da joj kažeš da se vrati nedostaje mi. Reci joj da je volim.

Polako sam gutala guke očajnja da ne zaplačem pred njom.

-Alis nemoj da placeš. Sve će biti u redu. Ja se ne bojim. Ti me čuvaš, ti si moj andjeo.

Zagrlila sam je jako i naslonila bradu na njenu malu glavicu. Poljubila sam je.

- Ne brini čuvam te.

-Neću da kažem tati...to je naša tajna.

Rekla je i stavila prsta na usta. Usne su mi se izvukle u osmjeh. Tako je mala i pametna i nevina.
Moram da je zaštim makar po cijenu sopstvenog života!!