Bijela ruža crvene boje

Moj Spasioc

Tata je legao pored Ane uspavljujući je i usput je i sam zaspao. Pošto ja ne mogu da spavam , a i da mogu od svojih misli i briga ne bih zaspala. Stalo sam bacala pogled prema Ani i onome što mi je rekla. Ne mogu da sjedim viš ovdje i ne radim ništa. Dok su napolju moji prijatelji. To je to dosta je . Ustala sam se sa kauca i prišla krevetu gdje su spavali.

-Tata, žao mi je....razumjećeš. Volim vas.

Okrenula sam se i otišla pravo uz  stepenice ubrzo sam se našla u mračnoj prostoriji , polako sam zatvorila vratanca na podu i pogledala oko sebe . Na desnom zidu  od mene našla sam vrata , kada sam ih otvorila našla sam se u podrumu bio je sličan kao naš. Popela sam se uz stepenice i našla u ogromnoj praznoj kući. Malo je bilo jezivo jer je imala neke praistoriske lustere i staklene vitrine sa nekim stvarima. Nisam imala vremena za razgledanje . Izašla sam iz kuće i našla se u ulici blizu šume ,savršeno. Tuda sam patrolirala noću sa Edvardom. Stresla sam se. Zatvorila sam oči i osluškivala i mirisala vazduh. Čula sam neke zvukove na zapadu prema šumi , sigurno su tamo ...vazduh je mirisao na paljevinu ili nešto slično. Razmišljala sam da se preobratim ali tako ću privući pažnju , bolje da ostanem normalni tinejdzer i nabijem kapuljaću. Krenula sam niz ulicu polako , normalnim hodom ali sam pazila na svaki šum oko sebe.

Odjednom sam čula lepet krila , negdje gore u vazduhu . Srce mi je zaigralo. Nisam smjela da dignem pogled prema nebu i vidim dal je to neko od Konstantinovih ljudi ili je to neko iz mog jata. Ali odgovor na ovo pitanje mi je brzo došao.

-Dobro veče gospodjice Alis , ja sam Memo i želim da podjete sa mnom.

-A šta ako ja to ne želim!

Prišao mi je bliže i sletio.To je sigurno jedan od njegovih ljudi crna krila i crveno -crno odjelo.

-Pa onda ću morati da primjenim silu, uhvatio me je za podlakticu.

-Pusti me!!

Počela sam da se ritam i da pokušala da se izmigoljim iz njegovog stiska i onda sam se sjetila časova samoodbrane i lupila ga u medjunožje. Jaukno je od bola i odmakla sam se.

-Cornibus!!

Vinula sam se u nebo transformisala se.

-Kaptando!!

Sjetila sam se čini koju je Konstantin iskoristio na meni.
Oko Memoa se stvroio zlatnasti kanap zarobivsi ga.

Krenula sam da odletim , ali me je nešto uhvatilo za nogu . Mahnito sam se ukrenula i skapirala da je to Memov komen , kao neki kanapi lijane tamno ljubičaste boje koji su dopirali iz njegovog zgloba na rukama. Oslobodio se i krenuo prema meni. Blokirao mi krila pala sa na zemlju uz tup bol. Počeo je da se mahnito smeje. Prilazo mi je .

-Aceto pergus!

Uzviknula sam i on je pao na zamlju grčeći se od bola. Imala sam dovoljno vremena da se oslobodim.

Ali opet sam bila spora čin je prestala da djeluje i zgrabio me je. Memov ponovni smjeh se pretvorio u krik. Nešto je bacilo na zemlju i udaralo , bila sam ošamućena . Ubrzo nakon toga Memo se više nije pomjerao. Osoba se ustala sa asvalta , to je bio moj spasilac , Mateus!

*********
Heeej , želim da vam se zahvalim da puno pregleda i ⭐!! Stvarno ste super! Ovaj dio je malo kraći , trudim se da budem redovna sa izbacanjem novih djelova ali mi baš ne uspjeva. Ostavite komentar ili ⭐ znači mi !
❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤