Bijela ruža crvene boje

Tamne oči

Otvorila sam knjigu i sve je bilo zapisano na latinskom jeziku, kao što sam predpostavila , bilo je nekih čudnih oznaka i pentagrama, kao i mnoštvo crteža krila. Na svakoj od tri amajlije bilo je izgraviran isti simbol zvijezde. Pisma su bila na našem jezik pa sam mogla da ih pročitam.

Draga Aleksandra (tako se zvala moja majka)

Koa što si mogla predpostavit sastanak će biti odložen do daljnjeg radi sinoćnjeg incidenta. Zamolio bih te da napraviš još dve amajlije za naše pridošlice jer na sledećem sastanku vršimo obred pristupanja "Crnom Andjelu" . Kao svojoj prijateljici mogu ti reći da mi moć u zadnje vrijeme slabi, nemoj da se brineš. Posveti se svojoi djeci i naravno pripremanju moje drage Alis za pristup u "Crnom Andjelu".Ostanii mi dobro.

S ljubavlju,

Veliki Andjeo.

Gledala sam papir u nevjerici , ko je Veliki Andjeo i kako zna moje ime i kakve amajlije i obrede pominje.Počela sam da vadim ostala pisma i da čitam svaki je govorio o satancima i mjestima na koja treba otići sve je bilo ispisanp kičavim zašiljenim ali čitkim rukopisom. Vadila sam bočice i čitala naljepnice ali i dalje ništa nisam razumjela sve je bilo na latinskom.

-Vidim već si našla stvari svoje majke pa neću morati sve da ti objašnjavam" čula sam prodoran smiren muški glas skočila sam sa kreveta i vidjela visokog crnog momka imao je dužu kosu i sve na njemu je bilo crno nije imao cipele na sebi bio je bos. Crne oči fiksirao je na mene

- "K-ko si ti?" rekla sam ubrzano dišući, koraknuo je naprijed

- "Hmmm ko sam ja? Lutko zar ne znaš?" izgledalo mi je kao da ga ovo sve zabavlja

-"Ne znam ko si i šta radiš u mojoj sobi ali odmah!" bila sam vidno potresena, smišjala sam kako da dođem do vrata i da strčim niz stepenice i zovnem tatu,nasmijao se grohotom

- "Lutkica će da zove tatuu, slušaj lutko ja sam Edvard,došao sam da te vodim na noć obreda" rekao je i sjeo na moj krevet.

- "O čemu ti pričaš kakav obred i zašto bih u opšte pošla sa tobom Edvarde" rekla sam pomalo bjesno

"Hmmm sviđa mi se kako izgovaraš moje ime i to kako se bjesno, a i fino mirišeš" nisam mogla da vjerujem da li se to on meni nabacuje

- hajde obuci se pa da idemo Veliki nas već čeka" dodao je.

-"Neću ja da idem nigdje sa tobom i briga me za tog Velikog" ustao je sa kreveta i krenuo prema meni u tom trenutku sam osjetila strah krv mi se ledila u žilama prišao mi je blizu veoma blizu skoro da su nam se usne dodirivale i progovorio šapatom, glas mu je bio ozbiljan

-Alis, moraš da kreneš sa mnom da bi bila ono sto je bila tvoja majka hajde sad budi dobra curica i presvuci se pa da krenemo" uzeo mi je pramen kose i stavio mi ga iza uveta. Od njegovog dodira su me prošli trnci i zašto nisam uzmakla kad mi je prišao. Ali u mojoj glavi ozvanjala je receniča

Da bi bila ono što je tvoja majka bila ako je riječo njoj moram da krenem i da saznam što više mogu. Otišla sam do ormara izvukla farmerice i tanki džemper bordo starke su mi bile najbliže pa sam obula njih. Presvukla sam se u kupatilu jer Edvarda nije izašao napolje.

-"Pa spremna sam" rekla sam i zatvorila vrata kupatila

"Hmm lepo lepo, lutko" nasmijao se i otkrio jako lijepo osmijeh

-." Hvala i možes li prestati da me zoveš lutko ?" opet smijeh

-"Kako ti želiš lutko"... izgleda da neće prestati tako da me zove.

-"Pa krećemo " otiśao je do prozora ja sam gledala šta radi odjednom se prervorio u krilatog čovjeka to bar tako mogu nazvat imao je velika crna krila čije je perije sijalo na mjesečini, a mjesto prstiju na nogama dobijo je kandže, oči su mu promjenile boju iz tamno crnih u bordo.

Progovrio je "Hajde dođi do prozora letećeš sa mnom" iskreno bilo me strah prišla sam i stala na prozor i u jednomokretu već me je držao u naručiju