Bijela ruža crvene boje

Svadja

Laknulo mi je kad je Mateus progovorio znacu dobo je.

- Ako hoćeš mogu da te pustim krvopio !

Odbrusio mu je Edvard . Evo ih opet će da se svadjaju ne znam šta je sa njima

-Nisam ni tražio da me ti držiš leptiriću!

Mateus je naravno pakosno odgovorio ,a na Edvardovom licu mogla sam da vidim da je na ivici da ga baci sa ove visine pa
sam morala da se umješam jer znam kakav je Edvard.

-Dobro momci daj smirite se hajdemo odavde prije nego što se Konstantin vrati

-Ne brini taj se neće vraćati

Umješao se Denis i tad sam primejtila da stoji blizu mene .

-Idemo odavde tebi treba pomoć krvaris lutko.

Pogledala sam u nogu i shvatila da je Edvard u pravu i dalje sam krvarila i boljelo me manje nego prije.

-Alis jesi li dobro ?

Upitao me je jer tek u tom trenurku vidio da sam povrijedjena nisam željela da se brine naravno a nije bilo ništa strašno

-Ma nema veze ne boli toliko zaceliće već .

-Dobro je preplaši me na trenutak. Možeš da me spuštiš sad.

Obrato se Edvardu koji je prekolutao očima

-Pa ako hoćeš da te spustim evo.

I pustio ga je Mageus je počeo da padaa i u tom trenutku nisam mogla da vjerujem da je to Edvard uradio zamahnula sam krilima i krenula ka Mateusu koji je padao a bol u nozi je počeo da se pojavljuje opet medjutim nisam bila dovoljno brza Edvard ga je već uhvatio a Mateus je psovao

-Jesi li ti normalaan!!!

Derao se na Edvarda kojeg je ovo očigledno zabavljala . Ne poričem da sam htjela da ga ubijem sad.

-Ti si rekao da te pustim pa sam te poslušao šta sad hoćeš.

Ja ne vjerujem kako Edvard zna da bude bezobrazan mislim znam da ga ne voli ali kad pomislim šta bi bilo da ga nije uhvatio

-Daj spuštaj me na zemlju psihopato jedan !

Mateus je bio vidno iznerviran i mada i ja sam srce mi je imalo ubrzan puls

-Edvarde gdje ti je bila pamet reci mi mogao je da se povrijedi i to ozbiljno ili jos gore...

Prekinula sma i progutala knedlu jer nisam mogla da izgoborim to zadnje i neću o tome da razmišljam

-Ako ste završili dramu ja bih da se razidjemo umorna sam

Konačno je neko progovorio i to je bila nadmena Dafni izgledala je iznervirano i stvarno umorno.

-U pravu si Daf hajdemo

Obratio joj se Edvard sa osmjehom božee kako je lijep a na njenom licu u tom trenu sam vidjela sjaj. Da se Dafni ne svidja Edvard maa ne sigurno mislim da je tako davno bi se oni smuvali oboje izgledaju kao božanska bića, ma šta ja pomišljam.

-Heloo ja sam i dalje ovdje. Edvarde stvarno bi bilo u redu da me spuštiš više

Upao je Mateus i prekinuo moja razmišljanja o Dafni i Edvardu kao paru jer mi se nisu svidjali ni malo.
Ostali su se pozdravljali i odletjeli u svojim pravcima. Ostali smo ja ,Edvard i Mateus u njegovon naručiju.

-Lutko odoh da spustim ovog krelca ne mogu ga više slušat eto me odmah budi dobra djevojčica i ostani tu.

Namignuo mi je i počeo da slijeće ka zemlji a Mateus je nešto gundjao