Bijela ruža crvene boje

Čudan tip

Strčala sam niz stepenice vidno srećna i puna energije što je bilo čudno jer prošla noć me je iscrpila i nisam spavala , sve mi je djelovalo kao jedan nestvaran san. "Dobro jutro sine" začula sam tatin glas iz fotelje "Šta radiš ovako rano nije još vrijeme za školu?" upitao me je veselo i pogledao na sat koji je otkucavao 06:23h "Pa nisam više mogla da spavam" rekla sam i slegla ramenima. Bila sam baš gladna i otrčala u kuhinju hmmm šta da jedem? Pa mogla bih palačinke ali mi treba dosta vremena i stvori se velika hrpa glibavih sudi , nee to neću ali pahuljice sa mlijekom ne zahtjevaju puno. Jela sam i otišla u sobu da se spremim za školu otvorila sam orman i tanana "Nema ništa da obućem" rekla sam sama sebi žalosno iako je ispred mene krcat ormar. Na kraju se odlučim za crne farmerke i crnu majcu sa natpisom mog omiljenog benda uz naravno crne starke. Pogledam se u ogledalo i imam šta da vidim tetovaža Crnog Anđela je tako uočljiva na mojoj lijevoj ruci treba mi nešto da prekrijem to. Našla sam neki duks... i pa fino izgledam prosječnog sam izgleda visoka braon kosa do pola ramena talasasta nikad ravna ,a zelene oči su mi se uvijek isticale. Vrijeme je da krenem, pozdravila sam se sa Anom i tatom i izašla na svježi jutarnji vazduh stavila slušalice i zaputila prema školi. Slučajno pogledah desno kad onaj momak od sinoć tj. jutros što je išao ulicom opet je oči fiksirao za mene odmah sam skrenula pogled nisam mogla da izdržim dubinu i jačinu toga pogleda. Ubrzo sam stigla ispred škole i ugledala Tiu prišla sam joj " Heej Tiaa" poljubila sam je i krenule smo u unutra stale pored ormarića i onda sam osjetila nečije ruke oko struka prepala sam se i kad sam se okrenula imala sam šta da vidim Edvard! "Gdje si lutko koji ti je prvi čas?" rekao je i nasmijao se onako šmekerski Tia je gledala čas u mene čas u njega "Zdravo Edvarde , ja i Tia smo upravo krenule na biologiju, ti?" trudila sam se da izgledam normalno što nisam "Oo pa ćao šećeru " pružio je ruku Tiji na šta se ona zacrvenjela koji krelac pomislia sam "Ništa djevojke vidimo se posle" mahnuo nam je i nestao u gomili đaka. Naredna tri časa sam odgovarala na Tijinih hiljaduu pitanja o Edvardu. Konačno odmor otišle smo u kantinu kada nas je zaustavio Nik i pitao može li da sjedi sa nama "Naravno da mozeš hajdemo u onaj zadnji sto dolje" pokazivala sam im bio je udaljen od ostalih i prazan. Sjeli smo i jeli i zezali se kada sam opet ugledala onog momka sjedio je sam u dnu kantine ispred njega je bila hrana ali ništa nije ni okusio. " Hej Tija znaš li ko je onaj momak tamo?" pokazala sam na njega diskretno ona je pratila moje pokrete "Ah to je Mateus doselio se prošle godine sa porodicom iz Norveške dosta je čudan tip" rekla je i uzela jabuku "Da, u pravu si baš jeste čudan" gledala sam ga i onda se on mahinalno okrenuo kao da nas je čuo što je prosto nemoguće jer smo tri stola od njega a u kantini je takva buka . Nik se malo namrštio na moje intresovanje za Mateusa , do kraja dana sam Niku odgovarala na pitanja o sebi a Tiji na pitanja o Edvardu . Otišla sam kući umorna i sa gomilom domaćih zadataka radila sam ih do kasnu noć. "A to radiš matematiku ne volim je ni malo ništa ne razumijem" začula sam dobro poznat glas i okrenula se naravno Edvard je stajao kod prozora " Da li bi ti jednom mogao da se najaviš prije nego što baneš tako niotkud , zamisli da se presvlačim ili nešto slično" rekla sam i ustala sa stolice " Hmmm ne bi mi smetalo da te zateknem dok se presvlačiš , a ne , ne mogu da se najavljujem prosto volim efekat iznenađenja" rekao je i smješio se " Pa vrijeme je da kremo " nastavio je. "Nemoguć si " samo sam to prokomentarisala i izula se jer neću da izgubim još jedan par obuće nakon preobražaja. Stali smo na prozor i za sekund smo se preobrazili. Prelijep je osjećaj kad letitš vazduh mi je milovao lice i kosa mi se vijorila u zraku. Konačno stigli smo na livadu onu od sinoć svi su već bili tamo Karlos nas je raspodjelio u grupice i posla da patroliramo gradom jer smo mi zaštitnici grada. Ja sam bila u grupi sa Stefanom i Su. Letjeli smo u tišini dok Su nije ugledala nešto ili nekog polako smo se spuštali i vidjeli troje ljudi na ivici obližnje šume jedno od njih je ..."O moj Bože " izgovorila sam šapatom kad sam vidjela da pije krv jelenu onda sam skrenula pogled sa toga i oči su mi se fiksirale za to lice koje mi je bilo poznato to je Mateus! samo je stajao i posmatrao . Stefan me je povukao za ruku i rekao šapatom "Idemo" vinuli smo se u nebo i odaljili od njih vidno zbunjena upitapa sam "Šta su oni?" Su me pogledala ozbiljnim izrazom lica i izustila "Vampiri"