Ne znaš moju priču

6.

Region Hannam-dong je jedan od najelitnijih i najskupljih mesta za život u Seulu. Poznat po velikom broju nebodera, kako poslovnih tako i onih za život. Većina biznismena i bogatih ljudi birala je taj region umesto Gangnama. Za razliku od Gangnama koji je takođe mesto gde bogati žive, Hannam-dong je mirno mesto, sa manjim procentom kriminala.

Veliki broj restorana kako domaće,korejske kuhinje, tako i kuhinje iz drugih zemalja je nešto što kupce i turiste uvek privlači. Ne samo da je Hannam-dong poznat po luksuznim restoranima i prodavnicama, već i po predivnim parkovima i pogledom na reku Han.

'Zašto imam osećaj da sam ovu sliku već video? Ovo je njena porodica i ne postoji način da sam ih mogao videti ikada pre. Mada, ova devojka je iz bogate porodice. Možda ih otac zna.' – Jong Suk je sedeo u luksuznom auto i čekao da mu otvore vrata. Slika je bila pred njegovim očima. Nije mogao da je izbaci iz glave. Nikada za svojih osamnaest godina nije bio toliko zainteresovam za nešto. Iako mu je sve bilo omogućeno nikada nije pokazivao bilo kakav vid interesovanja, bilo za školu, sport ili čak posao. Mogao je sve da ima, ali on je samo želeo da uživa u životu.
'Kriza postojanja' se rano pojavila u njegovom životu i jedini cilj bio je da preživi još jedan dan. Ono što se dešavalo tog dana nije bilo bitno, jer će svakako jednog dana umreti. Svakako ću umreti, zašto da se opterećujem nebitnim stvarima? Uvek je to ponavljao.

Vrata automobila su se otvorila. Iskoračio je i pogledao pravo ispred sebe. Nalazio se ispred zgrade. Podigao je pogled i po ko zna koji put pogledao u neboder u kome živi. Zgrada koja ima više od dvadeset spratova, ima dvojaku svrhu. Jedan deo namenjan je za poslovnu upotrebu dok je drugi deo mesto za stanovanje. Stoga ima dva ulaza i nije bilo načina da niko bez dozvole udje u deo predviđen za stanovanje. Izmedju dva ulaza nalaze se dva lifta, iz kojih se može videti sve što se dešava na ulici, kao i u zgradi.

Jong Suk je duboko uzdahnuo i pošao ka svom ulazu. Kada je prišao vratima podigao je svoju karticu i pokazao obezbeđenju.
"Gospodine Li, nema potrebe za time."- čovek, u ranim četrdesetim, rekao je i otvorio vrata jednom od najbogatijih stanovnika te zgrade.
Bez ikakvog odgovora Jong Suk je ušao i pošao ka liftu. Pritisnuo je dugme i lenjo se naslonio na zid. Nije bio umoran, samo je želeo da malo odmori iako je proveo dvadeset minuta sedeći na kožnim sedištima svog automobila.

'Još jedan dan. Koliko li mi je ostalo?' – ramišljao je o istim stvarima kao i svakog dana. Ali nešto je bilo drugačije. Tog dana mu se desilo nešto, neko je ušao u njegov život i po prvi put bio je zaintrigiran. Učinilo mu se da čuje glas devojke koja ga doziva. Odmah nakon toga, čulo se zvono na liftu i vrata su se otvorila. Kao i uvek, pre nego što bi napravio bilo kakav pokret, duboko bi uzdahnuo. To je i uradio pre nego što je ušao u lift. Pritisnuo je dugme za poslednji sprat i naslonio se na metalni deo lifta. Tada je video da je devojka trčala ka liftu.

"Sačekaj me!"- viknula je. Mišel je trčala prema njemu boreći se sa svim stvarima koje nosila. Kesa sa uniformom, torba, nova obuća i njegov sako.
"Jong Suk! Zadrži lift! Dala sam ti pogrešan telefon!"
Znao je da ne može da joj vrati telefon sve dok ta mala sprava u njemu budi interesovanje. Brzo je pritisnuo dugme da se vrata zatvore. Pritiskao je sve dok se nisu zatvorila Mišel ispred nosa. Iziritirana i u čudu devojka je stajala i gledala kako joj lift odlazi. Nikada se nije srela sa takvom osobom. Drskim, umišljenim dečkom koji je imao ogroman ego. Iritirao ju je ali ju je i zanimao. Baš zato što je to nešto što sa čime se prvi put srela.

(...)

"Stigao sam."- Jong Suk se javio, otključavši stan. Za razliku od većine modernih porodica u Koreji, porodica Li se još uvek pridržavala tradicija i norma po kojima su živeli preci. Njihov stan je jedini imao deo na ulazu predviđen za izuvanje i ostavljanje obuće.

Jong Suk se izuo i obuo svoje papuče. Primetio je da očeve cipele nisu tu.Morao je da ga čeka, a to je značilo da bi Michelle svakog trenutka mogla dazatraži svoj telefon nazad. Stoga je otišao pravo u svoju sobu, ne pozdravivšise sa majkom. Zatvorio je i zaključao vrata. Iako nikada to nije radio, sada jeprvi put zaključao vrata. Zbog tuđeg telefona u džepu svojih pantalona, osećaose kao kriminalac.

Otvorio je fioku i izvadio laptop i USB drajver. Sivi Samsung Notebook bio jelaptop najnovije serije. Dok je čekao da se laptop upali, prikljucio je drajveru telefon. Ušao je u galeriju i prebacio sliku u novonastali folder LJS. Tadase čulo zvono na vratima. Izvukao je USB i zaključao telefon.

"Li Jong Suk, drugarica ti je ovde."- čuo je majčin glas i video kako pokušavada otvori vrata. Ustao je sa kreveta i sa telefonom u rukama, izašao iz sobe.

"Greškom smo zamenili telefone u školi, zato je došla."- rekao je majci i pošaoka vratima. Tada ju je video u dnevnoj sobi kako sedi na krevetu.
"Zašto si ušla? Izlazi. Evo ti telefon i idi."- obratio joj se na engleskom kako ga majka ne bi razumela.

"Otišla bih vrlo rado, ali ne želim da ispadnem nepristojna prema tvojoj mami.Ne znam kako si ti završio tako nevaspitan."-govorila mu je kroz osmeh. Uzela je svoj telefon iz njegove ruke i nasmešila se gospođi Li koja im je prilazila.

"Deco zašto pričate na engleskom? Tvoja drugarica će ostati na čaju, da se malobolje upoznamo obzirom na to da nam je i prva komšinica. Ona živi baš u stanupored! Zamisli samo! Idete u isto odeljenje i živite u stanovima jedno poreddrugog."-žena nije ni znala koliko se dvoje dece nije podnosilo. Ići u isto odeljenje je jedno ali živeti tako blizu jedno pored drugog je nešto što nijedno od njih dvoje nije želelo.

"Izgleda da Lee Jong Suk stvarno voli da priča na engleskom. Tako mi se obraćaou školi celog dana iako sam rekla da nemam problema sa korejskim."- rekla je Mišel, ovaj put na korejskom kako bi je i gospođa Li razumela.

"Li Jong Suk, nisam znala da te engleski ili bilo koji drugi jezik interesuje."- žena se sada obraćala svom sinu. Bila je začuđena. Vrlo dobro je znala narav svog sina. Znala je da njega ništa ne zanima, pogotovo ne strani jezik.

"Ne zanima me. Znam ponešto."- gledao je u Mišel besno. Osmeh sa njenog lica nije nestajao.

"Uredu je i da te zanima. U tome nema ničeg lošeg."- Li Il Hwa je bila presrećna jer se pojavilo nešto što je zanimalo njenog sina. Imala je osećaj daje taj dečko jedino disao. Nije joj bilo jasno kako je u školi imao odlične ocene. Znala je da ni ona a ni muž nisu potezali veze ili uzimali stvari u svoje ruke. Za razliku od nje, Jong Sukov otac je smatrao da je to samo faza kroz koju njegov sin prolazi. Nije ni obraćao pažnju na to. Bilo je nebitno.

"Majko, mislim da je voda za čaj spremna."-rekao je, menjajući temu. Ispred kreveta se nalazio stakleni stočić i jedna fotelja. Fotelja je bila njegova. Pre svakog obroka, pili su čaj. On je sedeo u fotelji a roditelji na krevetu.
Pošao je na svoje mesto, ali ga je majka zaustavila.
"Jong Suk, sedi pored drugarice. Želim da vas gledam oboje dok pričamo."-rekla je, a zatim otišla u kuhinju.
"Šta ti umišljaš? Zar ne možeš bez tog telefona? I još dolaziš nepozvana."-rekao je čim mu je majka nestala sa vidika. Seo je na kraj kreveta, što je dalje bilo moguće.
"Ama, šta ti izvodiš? Prvo si mi uzeo telefon a sada me isteruješ iako me je tvoja mama pozvala na čaj. Planiram da živim ovde, znaš? A nemam nameru daostavim loš utisak jer za razliku od tebe ja nisam nevaspitana. A tako fine roditelje imaš!" –rekla mu je i pogledala ga pravo u oči.

"Dosta je bilo. Izlazi. Hajde."-uhvatio je za ruku i podigao sa kreveta. Počeo je da je vuče ka vratima.

"Dobro, dobro. Idem. Samo me pusti da se javim ženi."-otrgla je ruku i krenula ka kuhinji.

"Gospođo Li, izvinite ali ja moram da idem. Upravo sam dobila poruku od mame, zabrinula se jer me nema. Dodjite Vi kod nas sutra. Vikend je svakako."- Mišel se izvinila i poklonila pred ženom koja je držala poslužavnik u rukama. Razočarenje se pojavilo na njenom licu. Žena je slegnula ramenima i nasmešila se.

"Dogvoreno. Drago mi je da sam te upoznala Mišel Prajs."- rekla je i spustila poslužavnik na radnu površinu pored koje se nalazila.
"Li Jong Suk, isprati drugaricu."

Mišel se još jednom poklonila i pošla ka vratima.
"Sako ti je na krevetu. Hvala ti još jednom za ono danas. I izvini što sam smetala."-rekla dok se obuvala. Otvorila je vrata i izašla. Okrenula se još jednom ka Jong Suku i mahnula.

"Kako god."-rekao je, nesvesno skupivši obrve. Izgledalo je kao da se mrštio, a mala bora se pojavila na njegovom čelu. Jedva je bila vidljiva. Gusta kosa mu je dobro zaklanjala čelo.
Zatvorio je vrata i vratio se u svoju sobu. Seo je za radni sto na kome je ležao, sada upaljen laptop. Prikljucio je USB drajver. Dok je čekao da računar registruje nepoznat uređaj, pogledao je na sat koji je visio iznad radnog stola. Otac je trebao da dodje svakog trenutka.