Sorrow&Grief (Tuga i bol) -ZAVRŠENA

Chapter 8. "Ko si ti?"

Ležem u krevet razmišljaući o Aleksinom hodu dok je odlazio, moje telo počinje da se trese a zatim se prekrivam preko glave i mrštim, ne želim ni misliti o njemu. Volela sam ga, zaista jesam, dane, nedelje, mesece, pa čak i godine, provodila sam čekajući njega kada bi nestajao, a zatim kada bi se vratio bacala bih se u najbezosećajniji zagrljaj na svetu, ali meni se činio kao jedan od najvrelijih.
Zatim mi je obećao ljubav i dao mi nadu da ću biti po prvi put neko njegov, a na kraju nije ni primetio da me nema, sa tim mislima sam zaspala na starom kauču u mojoj, da kažem bivšoj sobi u kojoj je preovladavao miris, ili bolje rečeno smrad vlage. Sutra definitivno napuštam ovo mesto!

Odlučila sam da kupim manji stan, svakako sam sama i danima sam se zabavljala kupujući stvari za njega, i danas je konačno završeno, maleni hodnik sa velikim zlatnim ogledalom i policom punom štikli, cipela i patika, čizmica, moj mali raj. Zatim ulazimo u veliki dnevni boravak, svetlo ljubičasti zidovi a nameštaj bele boje, kožni kauč i veliki plazma televizor, nešto je o čemu sam uvek maštala. Iz dnevne sobe ulazi se u malu, takođe ljubičasto-belu kuhinju, a tu je i spavaća soba, beli zidovi i veliki beli krevet sa ljubičastom posteljinom, ormani, televizor, veliki zvučnici, sto sa šminkom, i tu je kupatilo, kupatilo u kojem je đakuzi, velika kada, preveliko pozlaćeno ogledalo, stvoreno za seksi selfije posle tuširanja. Iz sobe se izlazi i na balkon na kojem mi je mini terasa i već je obožavam, prva jutarnja kafa uz cigaru na toj terasici je jednako savršen dan te očekuje Lena!

Ujutru se budim, žurim do banke, Ivan mi je uplatio još nešto novca na račun, nanosim korektore na lice, stavljam malo maskare i sjaja, obučena u običnu trenerku i majicu navlačim bele starke ali uz to uzimam l&v torbu i armani naočare, bacim selfi na izlazu iz kuće i stavljam slušalice u uši, prošetaću.

Kada sam sve obavila, otišla sam u kafić u kom sam srela Aleksu posle nekog vremena zadnji put, toga sam se setila kada sam već naručila kafu i limunadu, nervozno listam početnu stranicu na instagramu očekujući neko čudo. Neko me hvata za rame, Aleksa?
Okrećem se, a ne, to je samo Hana koja je dovela svoj život u red koliko vidim. Seda pored mene i naručuje čaj.
"Sve je postalo bolje, našla sam mir u kreiranju i pisanju, možda mi nešto i uspe pa postanem bogata kao i ti"- govorila je posmatrajući sve stvari na meni i pored mene a ja sam se samo nasmešila.
"Nećeš mi reći svoju tajnu?"- znatiželjno je govorila
"Ne"- zakolutala sam očima ali onako prijateljski.
"Ma hajde"- navaljivala je
"Nema tajne"-
"Lena jebote, bile smo najbolje drugarice dok nisi otišla i vratila se ovakva"- već je bila ozbiljna i iznervirana, ta rečenica me je mnogo iznervirala, nisam sama otišla, kidnapovana sam a niko me nije tražio, niko se nije zabrinuo, ali nisam želela to da joj govorim.
"Ja sam kurva, bila sam kurva u jednom baru, elitnom baru, novac od zarade mi i dalje leže iako sam kupila stan i ko zna kakve poklone svima"- hladno sam rekla povlačeći dim cigarete
"Meni nisi?"- opet iritantno pitanje
"Jesam, samo nisi došla kod mene"- osmehnula sam se. Nastavila je sa hiljadu pitanja u vezi toga, neka su bila osuđujuća pitanja, ali i dalje me je nazivala najboljom drugaricom.
"Barem si se Alekse oslobodila"- rekla je olakšavajućim tonom uz uzdah. Osmehnula sam se kružeći kašikom po šolji kafe.
Otišla je do toaleta, pogledom sam promatrala prolaznike i ugledala sam ga, sedeo je na klupi skroz na drugom kraju ulice ali ipak sam mu savršeno videla oči, posmatrao me je kao i ja njega, okrenula san se da pogledam dolazi li Hana, ali kada sam ponovo pogledala prema klupi, više nije sedeo tamo. Ježim se, zbunjuje me, pogledom ga tražim, ali nema ga, nestao je definitivno. Ma sigurno neka njegova šala da bih ga tražila zatim, da bih ponovo pala njemu u zagrljaj a posle toga i u krevet, nema šanse. Uzdišem i zovem konobara te naručujem viski a u tom trenutku se vraća Hana i začuđeno me gleda.
"Šta je?"- bahato je pitam a ona samo brzo odgovori "Ništa"- dok ja bukvalno prosipam u u sebe viski, jedan, drugi, treći, džin, vodka, vinjak, a zatim vino, ja sam ipak dama!
Ostavljam konobaru duplo više novca a Hana mi pomaže da se odgegam do stana. "Ko me jutros terao da svoj ferari ostavim kućiiiiiii"- vičem ulicom a dan je. Saplićem se, brkam slova, ne mogu zgradu da otključam pa ključeve dajem Hani.

Nalazim se na kauču, zaspala sam? 7 i 15 uveče, Hana pije neki sok u mojoj dnevnoj sobi gledajući u telefon.
"Hej"-
"Vidi ko se probudio"- govori Hana uz smeh
"Izvini zbog toga, naučila sam da pijem tokom rada u klubu"- nasmešila sam se
"A šta si meni donela za poklon? Rekla si da jesi nešto"- radoznalo me je ispitivala, glupača sam, izmislila sam to jer njoj ništa nisam kupila, mislila sam da me je zaboravila pa sam i ja nju. Užurbano odlazim u moju spavaću Sony i pakujem neke moje haljine u kesu i dajem joj.
"Izvoli, nadam se da će ti se svideti"- govorim sa olakšanjem
"Hvala"- presrećna me grli i otvara "poklon" , ali u jednom trenutku se namršti i pogleda me sumnjičavo.
"Ovo si imala obučeno kada sam te udarila kolima slučajno. Nisi morala lagati nego jednostavno reći da si zaboravila"- vraća haljinu u kesu i spušta glavu prema telefonu
"Izvini"-
"Izvini? Meni se izvinjavaš? Postala si kurva, zar ti je novac toliko bitan? Kako možeš toliko jebeno da se ponižavaš? Koliko njih je prešlo preko tebe da bi sve ovo imala?"- pokazivala je po stanu
"Treba sebi da se izviniš a ne meni"- viknula je i pokupila svoje stvari, zalupila vratima i otišla. Uzimam flašu vina iz kuhinje i sipam, sedam na kauč, palim cigaru i zalutam u svoje misli.

Prošlo je par sati, skoro je ponoć, neko mi je zazvonio na vrata, pogledala sam kroz špijunku i ugledala svog brata, izgledao je naduvano. Otvorila sam mu vrata i čudno ga pogledala, a tada je usledilo pitanje "Ko si ti? U šta si se pretvorila seko?"- onako seljački je izgovorio, krenula sam da zatvorim vrata ali ih je gurnuo i ušao u stan i počeo da viče "Kurvo,kurvo!"
Prilazi mi, čupa me za kosu, unosi mi se u lice "Zar te nisam dobro čuvao da ne bi bila ovakva? Sramotiš me po getu, drolja, drolja kao i majka! Zar ne vidiš šta je to donelo našem ocu, nama? Meni? To i ti postaješ!"- vikao je i udarao moju glavu o zid, meni su kroz glavu prolazili svi prizori šta mi se desilo pre kluba, kako su me mučili i tukli, niko od njih nije to znao a ipak su me osudjivali, to je pokazivalo njihova prava lica, sažaljenje bi me spasilo komentara "kurva" a ne sećaju se brižne sestre i najbolje drugarice, miljenice..

Padam na zemlju, ne čujem, ne vidim ništa, samo njegove crne cipele kako koračaju van mog stana  a meni se oči zaklapaju..