All of the Stars

Chapter 2

Ponekad sve što ti treba je 20 sekundi lude hrabrosti.Bukvalno samo 20 sekundi.I nešto veliko će se desiti.

Ja vam to mogu potvrditi.Ležala sam u Carinoj sobi u buljila u zid,pokušavajuci se sjetiti svega što se sinoć desilo.Mozda bolje da se ne sjetim svega?Nazalost sjecala sam se Maxa i plavuse,Care kako napada Romea,i kako sam poljubila Harrya.Da sigurno stvar zbog koje žalim.Koja sam ja glupača.

Sranje.Moramo da idemo u školu.Pogledala sam na sat i bilo je 8:36.Znaci propustile smo prvi sat.Nije toliko strašno.

"Cara!Hej vavuljo jedna ustaj ,propustile smo prvi sat a uskoro i drugi."Na to sam samo dobila okrećanje glavom na drugu stranu.Na mobitelu saam imala 7 propuštenih poziva.Pet od majke i 2 od Simona.Sranje u gabuli sam.Kada se Cara ustala brzo smo se spremile i njena mama nas je odvezla u školu.Propustile smo i drugi sat.Sjele smo na drvene stolove ispred škole.

"Što se sinoć dogodilo,ja ne mogu da se sjetim ničega.Molim te recimi da sam sa Zachom ali da sam zaboravila jer sam se napila plizz.!"

"Nazolost ne.Ali nekom drugom je se posrecilo."rekla sam tužno.

Po Carinu pogledu sam shvatila da je skuzila na koju osobu mislim.

"Čekaj hoćeš reći da je Max safato nekoga?"nisam stigla odgovoriti jer je Harry došao i sjeo do Care.

"Ćao Julija."rekao je podrugljivo

"Šta?"rekla je

"Ne sjećaš se?.."počeo je"O Rome žašto si Romeo??"govorio je stavljajući ruke na srce izvodeći tako kao neke ljubavne pokrete.

"O Bože vjerovatno bolje da se ne sjećam."

Hvala Bogu da ne možemo da vidimo budućnost,pomislila sam.Nikad ne bi ustajali iz kreveta.

"Hej jesi još tužna zbog onog svog ?"tiho me je pitao.

"Šta se tu može..."rekla sam.

"Gle znam da se ne poznajemo dugo ali ne izgledaš mi kao djevojka koja ce da sjedi i pati za nekim,kome se ne sviđa ,što je stvarno čudno."

Ne znam zašto ali te su mi riječi tako značile.Tako smo pričali sve dok se zvono nije oglasilo.S Harryjem je bilo tako lako razgovarati da sam čak i zaboravila da sam ga sinoć poljubila.Nakon škole sam odmah otišla kući.Čim sam ušla bacila sam se na kauč.Glupi Max.Sad cu da se osjecam ko govno narednih nekoliko dana.

"Hej dušo,kako je bilo u školi?"pitala me je mama i poljubila me u glavu.

"Bilo je OK,jeli na poslu bilo gužve?"pravila sam se da me zanima

"Pa u usporedbi s ponedjeljkom ne ,ali bilo je da."

Samo sam kimnula glavom.Stvarno me nije zanimalo.

"Nego,htjela sam te pitati jeli možeš da pričuvaš Jacoba večeras?Parkerovi moraju izvan grada,a nema ga tko pričuvati.?"

Jacob je bio Maxov mlađi brat.Imao je sedam godina.Prije sam ga često znala pričuvati kad bi mi trebalo novca.

"Zašto ga Max ne pričuva?!"rekla sam ljuto.

"Max ima utakmicu večeras,zato ne može."

Utakmica.Da sigurno ide se negde žvaljati sa svojom novom curom.

"Pričuvaću ga ali želim da mi plate."

Treba mi novac sad za ovaj tjedan inače nebi ni pogledala u njegovu kuću.

"Naravno već su ostavili kovertu."

"Mama!Ti si im već rekla da ću ga pričuvati?!Šta da sam odbila?Zašto si to uradila?."