Još uvek ponesena groznim osećajem od prethodne noći jedva sam se udostojila da prihvatim poziv.
Bezvoljno sam ustala i pridružila se doručku na koji me je Ana drzuljebivo zvala.
"Zašto si uopšte silazila Eva?" Je bilo prvo jutarnje pitanje koje me je dočekalo, nakon što sam sela sa njih dve za sto. Blag trzaj razočarenja odjekivao je u Aninom glasu.
"Samo sam htela da pomognem." Tiho sam izgovorila odbijajući da vratim u sećanje, jako neprijatnu situaciju.
"Zvučalo je tužno.." Dodala sam prisetivši se zvuka klavira, i pesme koja mi definitivno dug period neće izlaziti iz misli.
"Veruj mi Kal je sve, samo ne tuguljav tip." Ana je izgovorila na šta su obe prasnule u smeh.
" Da. Uverila sam se u to." Tiho sam procedila, terajući tvrd, jedva sažvakan zalogaj, da se proguta.
Neosporno je da sam pogledom prošetala po dnevnom boravku, pitajući se gde je. Ujedno, pomislivsi na haos koji može izazvati svojom pojavom.
"U suštini on nije loš." Ana je tiho izustila, stvarajući moju pažnju koju sam usmerila na njen govor.
"Samo ima te neke... kako bih nazvala.. teške momente." Dodala je ne uverivši me ni najmanje u dobrotu definitivno najbezobraznijeg i najnevaspitanijeg momka, kog sam u životu videla. Ne mogu reći upoznala, jer to definitivno nije bio momenat realnog upoznavanja.
Saznala sam da su Ana i Ina starije od mene dve godine. I da.
Saznala sam da je Kal stariji četri, na završnoj godini iako me to nimalo nije intresovalo. Po visini izrazito većoj od moje, i po malo grubljim crtama lica i sama sam mogla da pretpostavim da je stariji.
" Da li te je uveo u protokol?" Ina je izustila, na šta ju je Ana blago udarila u lakat, rasirivsi oči.
"Kakav protokol?" Znatiželjno sam upitala, otklonivsi drugi zalogaj koji je bio blizu mojih usta.
"Eva ima dečka Ina, ne zastrašuj je." Ana je uporno nastojala da je odvrati od te namere.
"Zauzeta." Ina me je zaintrigirano pogledala svojim svetlo smedjim očima.
"Znači Kalova poslastica." Dodala je.
"Kakav protokol Ina?" Ozbiljnijim tonom sam naglasila jer mi se njihovo suzdrzano meskoljenje, nabijeno tajnovitoscu ni malo nije dopalo.
"Svaku devojku koja kroči u ovaj dom, Kal mora da...."
"Prestani Ina." Ana je udarila malo jače.
"Overi." Prolomila je besramno se nacerivsi.
Pomalo zgranuta njihovim čudnim humorom, shvatila sam da više nisam gladna.
"Taj film kod mene neće gledati." Nastojim da zvučim ravnodušno, ujedno sklonivši poprilično nedovršen tanjir sa stola.
"Retke su to govorile.. a opet."
Ignorisala sam njene čudne provokacije, ne obazirući se na njene reci. Sva sreća pa je Ana promenila temu , terajući me da zaboravim na činjenicu da tražim drugi smeštaj.
Znam da bi Majkla taj potez pokolebao i da bi se svim silama svoje nedokazanosti trudio da sazna šta se krije iza moje odluke.
*****
"Gde je Ana?" Shvatim da mi je nestala iz vida, kad zacujem Luisovo pitanje.
Večernje okupljanje u boravku nas iz doma je ujedno bila i proslava za sutrašnji prvi dan početka školske godine. Sedela sam na kauču prekrstenih nogu, jer sam jedina odbila da igram igru istina ili izazov.
Znam odlično gde ta vrsta igre vodi.
"Ona nam je i dala ideju za igru, a sad je nema." Razočarano je dodao.
"Idem da je potražim." Izustim, docekavsi se na noge.
Žustrim koracima popnem se uza stepenice .
Zacujem vrištanje u njenoj sobi i naglo otvorim vrata u strahu da joj se nije nešto desilo.
Od tog prizora doživljavam blag poremećaj uma.
Kalova stegnuta gola zadnjica zaranja u njeno medjunozje, ubrzano i snažno. Krvnički je nabija u sebe , dok ona ispušta nekontrolisane krike. Farmerice su mu spuštene do kolena, a njoj je samo trikerica spuštena ispod golih grudi. Njene otkrivene noge obmotane su oko njegovih širokih ledja. Klize i opuštaju se na svaki njegov jači prodor u nju. Zvuk koji se prolama iz njenih usta, jednak je životinjskom.
Shvatam da sam ukopana kad osetim Kalov pogled preko ogedala koje stoji naspram njih.
Na trenutak spoznam da sam na njenom mestu, jer mi njegov podmukao osmeh, dok upija moju izbezumljenost to govori.
Preplašeno odvojim zaledjene kosti na kolenima i projurim glavom bez obzira.
Ubrzano disanje mi stvara blagu vrtoglavicu, dok pokušavam da suzbijem neprijatnost i povišen krvni pritisak.
*****
"Eva?!" Cimnem se preplašeno, na Luisov povik.
"Oprosti, potpuno sam odlutala." Izustim smireno, shvativši da držim flašu.
"Igraš ili ne?" Opet me trzne iz produbljenih misli.
"Igram, naravno." Izustim shvativši da će mi ova igra pomoći da ujedno i zaboravim prizor koji sam videla.
Ana je potpuno opustena, čak joj se i usiljen osmeh vidi na licu , i plah olakšanja me preplavljuje, jer shvatam da me nije videla.
Spustim flašu na pod u nastojanju da je zavrtim.
"Igrate bez mene?"
Kalov promukao glas, zatetura mi utrobu.
Bez progovora seda pored mene i uzima flašu iz mojih ruku.
