Trebalo mi je ovo. Ovaj trenutak predaha u sopstvenom domu u sopstvenoj spavaćoj sobi, makar i samo nekoliko dana. Trebalo mi je da razbistrim misli i odlučim šta i kako dalje.
Osećam se čudno u ovom hladnom i tesnom položaju. Sklopljenih očiju slušam dobro poznatu pesmu iz mojih srednjoškolskih dana na starom kasetofonu koji stoji tačno na komodi iznad moje glave. Smiruje me ta nostalgija koja potiskiuje neudobnost koju osećam kroz celo telo ispruženo na tvrdom, oronulom i odavno lakiranom tlu. Nedugo zatim spiker se udružuje zajedno sa melodijom postavljajući pitanja svojim slušaocima.
Šta očekujete od svog života?
Zatrubilo je poput nemira, a ja osećam kao da je upućeno meni.
"Egzotičnog ljubavika." Ne znam da li sam to izgovorila naglas. Više je izašlo kao dugo potiskivano priznanje. Kao da sam dopustila izdajničkoj strani da ispliva na površinu, a adrenalin pomešan sa sramom koji mi je sjurio niz obraze svedočio je onoj drugoj i nevidljivoj strani mog izgleda, mojih verovanja i mog vaspitanja.
Uzdahnula sam u sebi i ponovo sklopila oči nadajući se da nisam to izgovorila naglas. Osoba nagnuta nada mnom sa sumnjičavim kretanjem iznad mog tela ništa nije prokomentkarisala, a moje oči nisu želele da se otvore jer sam znala ko se nadvio nada mnom.
Čekala sam ga.
"Eva da li si dobro?" Otvorila sam oči i ugledala Majklov neprikriveno iznenađen pogled koji je sa mog lica prešao na moj crveni brushalter, a zatim na donji veš iste boje pri čemu je dlanom umasirao jedva vidljivu bradu blago rastvorivši usne, razmišljajući, čudeći se i upijajući moje poluobnaženo telo sa staklastim odsjajem koji se jedva nazirao kroz umorne zenice.
"Izgledam li ti bolesno?" Promrmljala sam.
"Pre bih rekao luckasto. Zašto sediš polugola na parketu?"
"Molim te lezi pored mene." Prstima blago tapnem po drvenariji usmeravajući gde otprilike želim da legne i on.
"Šta je? Novi časovi joge, pilatesa. I sama znaš da možeš ići u Yakim centar za džabe." Našali se ali to nekako i ne dopre do mene. Misli su mi na potpuno drugom mestu, drugom gradu. Onom gde sam počela da studiram i ne znam da li ću nastaviti zbog izazova koji je preda mnom.
"Želim popričati sa tobom." Izdahnem umorno.
"O čemu želiš razgovarati?"
"O mojoj seksualnosti." Izgovorim brzo.
"Šta nije u redu sa njom?" Zvonak osmeh Majklovog katkad autoritativnog tona preplavi prostoriju. Nalakti svoju ruku na pod u mom pravcu, a zatim nasloni glavu na svoj dlan posmatrajući me sa zabavljenim odsjajem u kafenim zenicama.
"Da li sam ti privlačna?" Vidim ga iz profila i silno se trudim da svojom ozbiljnošću sperem njegovu neozbiljnost.
"Ne gledaj me tako. Samo odgovori iskreno." Vidim ga iz profila i znam da se mimika njegovih pokreta ne menja.
"Uvek. U svakom trenutku, po svim segmentima, zasnovano na svim poljima, nepobitnim činjenicama, pravosudno snažno sa već utvrđenom presudom." Moj pramen kose je sad u njegovim rukama. Ima običaj da ga vrti po prstima još od našeg detinjstva.
"Osećaš li me Majkl. Da li sam ti predana u potpunosti."
"Da nije tako misliš da bih te pustio da budeš daleko. Eva, znam da si moja u potpunosti." Ozbiljan je, a ja shvatam da me žgaravica krivice probada na mestu pokraj grudi.
"Da li me nekad upoređuješ sa drugim ženama?"
"Nisam nikad i to je istina."
"Želim da to uradimo na podu."
Sa Stivenom je sve uvek išlo nekako spontano, prirodno, bez prethodnih pregovaranja i možda zbog toga osećam monotoniju u našoj vezi.
"Nisi ozbiljna?"
"Treba li to da predstavlja neki problem?"
Ovaj put želim preuzeti inicijativu.
Daleko od toga da se bojim da će me prevariti ili ostaviti. Bojim se da ću baš ja pasti u iskušenje da to učinim.
"Naravno da ne ali to totalno ne liči na tebe."
"Možda ali želim to." Dižem se sa tla, a zatim se prebacujem telom preko njega. Nemo ga posmatram par trenutaka, upijam svaku njegovu poru i prepuštam se poljupcima željna prisećanja svih pozitivnih stvari zbog kojih bi ova veza trebala opstati.
Nije mi trebalo dugo da uz njegovu pomoć skinem brushalter i vatrenim poljupcima potpalim želju koja je rasla u njemu i učinila da mi rastrgne gaćice.
Počela sam se nabijati polako i na sam prodor koji sam osetila u vlažnoj unutrašnjosti sklopila sam oči izdahnuvši glasno sa prstima utisnutim na njegovim prsima.
Osećala sam Majkla duboko u sebi, predanost kojom je njegova želja rasla u meni i prožimala me do samog kraja.
Majkl me je gledao, mišići su mu se naprezali, uživao je u blagim jecajima koje ispuštam i kao uvek trudio se da budem zadovoljena.
I htela sam da me gleda, htela sam da me oseća i pri tom svesno doživljava svaki uzdah, pomahnitalost svake pore, istinsku potrebu za vatrom i žarom koji će ugasiti sva grešna čula koja želim spaliti jednom za sva vremena.
Ali ja nisam mogla da doživim njega, slike su počele da se smenjuju i boje u crno, mračno, i hladno nevreme. Vraćale su me na kampus koji me već sutra čeka.
Moja svest ga je varala, a protiv nje se nisam mogla boriti. Stenjanje se pretvorilo u tihe jecaje, a duša je pronašla svoj put oslobođenja zamišljajući nekog drugog. Onog pogrešnog.
Nisam mu mogla to uraditi.
Pri samom njegovom rubu učinila sam da predoseti glumu sopstvenog orgazma.
Odmakla sam se.
Peklo je, prokleto je peklo i nisam mogla suzbiti suze koje su se izdajnički stropoštale niz moju dušu.
Majkl ništa nije video ili sam bar mislila da nije.
Na mom licu sve je bilo hladno.
