Ana P. O. V
Zašto misli da sam uradila nešto Luki. On je ionako veoma dobar dečko,nije kao što ostali pričaju da voli samo da se igra sa tuđim osećanjima, mislim da ta osobina više ide Andriji.
U sledećih nekoliko dana Andrija me je stalno ismejavao, zadirkivao i vređao.
••••••••••••••••••
Ušla sam u školsko dvorište i susrela njegov hladan pogled sivo-plavih očiju. Osetila sam kao da mi je srce stalo na tren, a u stomaku mi se nalazio vulkan koji jedva čeka da eksplodira. A on je tamo samo mirno stajao, pušio cigaru i odmeravao svaku devojku koja je pored njega prošla. Naravno posle samo nekoliko minuta stigla je njegova nova devojka Anđela, mislim da je petnesta po redu ove sedmice. Moje misli je ubrzo prekinuo Luka ,koji je stajao pored njih i vikao :
"Ana brzo dođi!"
Ja sam uplašena laganim korakom došla do njih i skočila Luki u zagrljaj. Naravno Andrija je odmah počeo da me ismejava.
"Oooo princezice, čuo sam da vam je danas rođendan. Pa šta će mamica i tatica da vam kupe ove godine? Možda privatni avion, a da, izvinite,zaboravio sam, vi ga već imate."
Na to sam samo tužno spustila glavu i pokušala da zadržim suze.
"Daj Andrija, šta ti je, zar moraš da joj upropastiš dan. Bolje ćuti pošto ne znaš ništa o njoj." - rekao je Luka ljutito.
Andrija ga je samo smrtonosno pogledao i počeo da ljubi Anđelu.
Luka me je zagrlio i u ruku stavio kutijicu.
"Otvori."- rekao je
Kada sam otvorila ugledala sam lanče sa priveskom u obliku krune.

(Lukin poklon)
Bila sam presrećna, barem se neko setio mog rođendana. Odmah sam mu skočila u zagrljaj i poljubila ga u obraz.
"Lukaa, hvala ti, prelepo je."- rekla sam sva srećna.
Osetila sam Andrijin hladan pogled, nisam htela da se okrećem već sam svu pažnju uputila Luki. Kada je krenuo da mi stavi lančić osetila sam nečije ladne ruke na svom vratu, odmah sam znala da to nije Luka. Okrenula sam glavu i videla Andriju kako me gleda pravo u oči. Istog trenutka sam osetila kao da me nešto probolo kroz srce ,nisam mogla da se pomerim, osećala sam kao da je vreme stalo. A onda se on približio i položio svoje usne na moj vrat. Njegove hladne usne su grickale i ljubile moj vrat,opijala me je toplina njegovih usana.
"Čemu si se nadala? Buketu crvenih ruža, bombonjeri i parfemu da te na mene podseti? Ja takve darove ne nosim jer oni samo jeftinu ljubav čine. Ja ti poklanjam sebe za rođendan."- tiho je rekao, a meni neka jeza prože kroz telo. Onda se odjednom odmakao, uputio zločest osmeh, okrenuo se i otišao.
Luka i ja smo se bledo gledali, nismo znali šta se dešava. Sve dok nije došao Ivan i razbio tišinu.
"Hej vas dvoje, šta ima?"
"Ja, ja, ja, ja...."- nisam mogla ni rečenicu da spojim od onog događaja.
"Hej Ivane, da li misliš da je danas neki poseban dan za tebe i našu Anu?"- rekao ljuto.
"Šta? Ne razumem. O čemu pričaš Luka? Da li nam je godišnjica ili nešto tako?" - rekao je zbunjeno gledajući u mene.
Ja sam spustila tužno glavu pokušajući da zadržim suze, dok je Luka gledao u Ivana i buktao od besa. Ivan se na to samo nasmejao, uhvatio me za ruku i ušli smo u školu.
