Uletela sam u školsko dvorište i videla ih kako se ljube,stala sam im iza leđa i čekala da me primete. Kada je Ivan video kako ih besno gledam samo se odmakao od Tijane i posramljeno savio glavu,a Tijana se zbunjeno okrenula. Kada me je ugledala uplašeno je spustila glavu i ćutala.
"Da li si ti normalna?"-razdrala sam se
Samo je ćutala sad već ppdignute glave i gledala bledo gledala.
"Ja sam tebe pustila u naše društvo iako sam znala da ćeš da nas povrediš. Jer ipak on i ja smo bogataši,niko nas ne voli i svi hoće da nas povrede i iskoriste. I iako sam znala sve to ja sam te ipak pustila u naše živote. Mislila sam da si drugačija ali se ispostavilo da si ko svi oni,koji žele samo naš novac."- iznervirano sam rekla
"Ja,ja,ja....izvini"-rekla je pognuvši glavu
"Koliko ovo traje sa Ivanom?"-rekla sam dok sam gledala u njega koji je i dalji držao pognutu glavu.
"Od kad sam vas videla,ja sam se zaljubila u Ivana,a i on u mene"
"A Stefan,da li si ga uopšte volela?"-rekla sam dok je bes buktao u meni
"Ne,samo sam htela da budem blizu Ivana"
"I samo si nas iskoristila,povredila i bacila?"
Ona je spustila glavu,a meni su suze išle sve jače i jače. Podigla sam ruku i udarila joj šamar što sam jače mogla. Pala je na pod,a ja sam se samo okrenula i otišla.
~•~•~•~•~•~•~•~•~•~•~•~•~
Utrčala sam u kuću i odmah se bacila Stefanu u zagrljaj. Od suza nisam ništa mogla da vidim,obrisala sam ih i sela na pod,on je samo seo pored mene i rekao:
"Emotivno gotovi"
"Psihički sjebani"- dodala sam
"Duhovno mrtvi"-dodao je tiho
"Fizički nasmejani"- rekli smo kroz smeh
I dok smo se tako smejali,videla sam Ivanovu sliku i rekla:
"Sve što me ubija dočekaću sa osmehom"
A onda opet tužno upitala:
"Zašto ljubav boli?
"Smem li ti nešto reći?"- rekao je
"Šta?"- znatiželjno sam upitala
"Ljubav je sranje"- rekao je ozbiljno
"Ja još u ljubav verujem iako me je skoro ubila"-rekla sam plačljivim glasom i tako zaspala u njegovom zagrljaju.
*******************
Andrija P. O. V
Došla je u školu,ali sada je sve bilo drugačije. Uvek je bila sa Stefanom i na svaki zgrljaj ili poljubac ona bi zadrhtala kao da je to neka najstrašnija stvar,njen najveći košmar. Tada sam se okrenuo ka Luki i tužno rekao:
"Umornija je nego pre ali se više smeje i jače grli iako zna da joj to škodi i kao da bih mogao satima da joj blačem na ramenu a opet bih bio srećan"
Luka me je gledao začuđeno. A i sam sam se začudio i pitao se kako je tako slatka princeza uspela da odledi moje srce. Znaonsam da je sad na mene red da slomim te kamene zidine koje je podigla kako bih došao do nje.
