Čuo sam njen kikot koji joj se oteo iz usta i pogledavši njen profil, primećujem da ne shvata za ozbiljno moju dominaciju.
"Mirna." -Naredio sam i udario je po zadnjici, na šta je ona zaustavila smeh i glasno uzdahnula. Lagano sam prešao po mestu gd...
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Polako sklanjam sa sebe opuštenu ruku koja je bila prebačena preko mog struka. Ovaj put je omamljivač kasnio sa dejstvom. Tako ti i treba, Lola, kada se petljaš sa kriminalcima.
Pažljivo ustajem iz kreveta i bacam pogled na muškarca koji leži. Na sebi ima samo skupe pantalone i raskopčanu košulju. Zamalo da prekršim svoje pravilo o nespavanju sa "žrtvom". Par puta ga drmnem, kako bih se uverila da spava.
Nakon svog uverenja, bacam se u pretragu. Rečeno mi je da se sef nalazi iza Van Gogove slike "Suncokreta". Posle petominutnog lutanja po stanu od 100 kvadrata, uspevam da nadjem sliku. Bila je zakačena u radnoj sobi koja je prepuna originalne literature mnogih poznatih dela. Moja večerašnja "žrtva" bukvalno spava na parama. Navlačim crne rukavice kako ne bih ostavila nijedan otisak, a zatim skidam sliku sa zida laganim pokretima i ukucavam šifru. Nakon što čujem "klik", povlačim kvaku i otvaram sef. U sefu se nalazi otprilike 50.000€, kao što mi je i bilo rečeno.
Osetila sam dodir na svom ramenu i u roku od sekunde sam izvukla svoj pištolj iz čarape i uperila ga u pravcu iz kog je poticao dodir.
''U jeb...Lola, Tea je. Skloni taj jebeni pištolj!" - Pružila mi je sportsku torbu punu lažnih novčanica koje treba da zamenim sa pravim novčanicama koje se nalaze u sefu.
''Sto puta sam ti rekla da mi se ne šunjaš iza ledja.'' -Zatim mi se približila i pomogla mi sa zamenom. Sve smo završile za 5 minuta. Tea me je pogledala svojim crnim očima i rekla: ''Okeeej. Idem ja prva, a ti izadji na moj znak.'' -Klimnula sam glavom za potvrdu i ona je ubrzo nestala iz mog vidokruga. Dodjavola. Opet je meni ostavila da nosim torbu, pošto kaže za sebe da se uvek spetlja kad nosi veliku količinu novca. Ne znam kako će mi se torba upotpuniti sa stajlingom, s obzirom na to da na sebi nosim crnu, dugu, elegantnu haljinu i sandale sa srebrnim kaiševima. Tri je ujutru, valjda niko neće biti u hodniku zgrade.
Polako odlazim do svoje večerašnje "žrtve" koja (sada već) hrče. Dok on sve ovo ne poveže, biće poprilično kasno. Najgore od svega je što neće moći da zove policiju, s obzirom na to da je i on kriminalac i da je ove pare zaradio na ilegalan način.
U stvarnost me vraća zvuk mog sata, što je znak od Tee da krenem. Stavljam torbu na rame, izlazim iz stana i ulazim u lift. Tu nema kamera, za razliku od stepeništa. Kratak zvuk obaveštenja lifta mi govori da sam stigla u prizemlje i čim su se vrata otvorila, potrčala sam kako bih što pre napustila zgradu. Ne gledajući da li neko čeka lift, zakucala sam se pravo u dečka koji je bio za glavu viši od mene. Ubrzo su se njegove ruke našle oko mog struka, pridržavajući me da ne padnem. Pogledao me je plavim očima i osetila sam trnce u kičmi.
''Jesi li dobro?'' -Sranje. Samo mi je ovo falilo.
Izvlačim se iz njegovog naručja, ispravljam se i uzimam torbu koja mi je pala sa ramena. ''Gledaj kuda ideš!'' -Drsko mu odbrusim, kao da je on kriv za ovo spoticanje, a ne ja. Krenula sam ka izlazu, ali se njegova ruka našla na mojoj nadlaktici i privukao me je sebi.
