Predaj se

You and me, us

Justin POV:

Jutro je. Toliko sam mogao da shvatim. Bila je jaka magla i samo zbog toga sto su se videli suncevi zraci mogao sam da vidim da je jutro. Izuzetna hladnoca mi je uzasno smetala, idalje senisam osusio od onog pada i poceo sam da se pribojavam da se i ja ne razbolim. Vatra se odavno ugasila i bilo je vreme da se upali. Okrenuo sam pogled ka golom telu koje je lezalo pored mene. Oci su joj bile zatvorene ali sam mogao da vidim da vise nije u toliko dubokom snu. Bilo joj je hladno previjala se preko mene pokusavajuci da se zagreje. nasmejao sam se tomei polako odustao od ideje da idem da zapalim vatru. Spustio sam se na njen niko i jos vise mi se priblizila.

Disanje joj je bilo sporo i pospano. Koza joj je ponovo imala rumenu boju i izgledala je tako spokojno. Tresanje joj se smanjilo ali je idalje imala groznicu. Resio sam da je probudim da bi mogli da se vratimo.

"Baby budjenje". POmerila je glavu levo desno i legla na moje grudi.

"To ti nece pomoci mazuljo ajde ustaj". Namsejao sam se na sta sam od nje dobio to da se skroz uspravila i sela u moje krilo. Cebe je palo sa njenih ramena i mogao sam da vidim njen stomak, grudi i sve. Zaosta mi je dah.

"Dobro jutro". Rekla je

Njene prelepe oci su se polako otvarale i pocela je da se budi. Usne su joj  idalje bile malo crvene od ljubljenja ali meni u tom trenutku nije mogla izgledati privlacnije. Davao sam sve od sebe da je ne uzmem sada ali sam se urazumio jer ko zna kada smo zavrsili od sinoc. 

NEzno sam stavio ruku na njeno celo da vidim jel ima temperaturu. Idalje je bila malo topla otprilike 37.5

"Trebali bi da krenemo bebo". Rekao sam dok sam joj cvrsto drzao kukove.Idelje je bila pospana. To sam mogao da vidim samo iz toga da nije ni pravilno otvorila oci.

"A gde cemo?" Upitala je. Znao sam da ovim pitanjem zeli da postavi dublje pitanje, ono sto ju je stvarno zanimalo.

"Idemo kuci?"

"Ne zelim tamo".  Uspravila se i krenula ka izlazu pecine. Trebalo mi je ceo minot se skoncetrisem na njeno pitanje dok je tako gola hodala ispred mene. Polako sam se uspravio na laktove,cebe je idalje bilo preko mog donjeg dela. Hvala bogu!

"A gde ti zelis da idemo?"

"Tamo gde cemo biti samo mi". Uzdahnuo sam jer sam cekao to pitanje.

"Znas da je to ne moguce". POgledala me je sa takvim sokom i tugom u svojim ocima. Znam da je ona od mene ocekivala da joj sad dam imalo nade ali prosto, ni ja nisam imao snage za to.

"Da,ne bi ti isao bilo gde samo sa mnom". Okrenula mi je ledja jer je znala da je to laz. Medjutim, ja sam bio u tolikom soku da mi je vilica palo do zemlje.

POsle svega sto smo prosli,ona ne moze da vidi da sam ludo zaljubljen u nju. Ubice me ova devojka jednog dana.

"Da li si se usudila da kazes nesto!" Besno sam reagovao 

"Da se nisi ni slucajno izdrao na mene ti jasno!" Ucutao sam kao malo kuce koje je bilo kaznjeno jer je uradilo nesto lose.

Uzdahnula je i klimnula glavom, okrenula se ka meni i krenula da se oblaci. Nisam nista rekao, samo sam je gledao,da joj zapamtim oblik lica, krivinu kicme, izrazeno telo, sve pre nego sto se raspadnemo.

Mislim da je to i ona donekle znala.Znala je da kada se vratimo nazad kod Sema da ce nasa osecanja morati da ostanu po strani i da cemo morati da se fokusiramo da pobedimo rat. Obukao sam se i sacekao je ispred.

Cuo sam krckanje i okrenuo sam se. Koliko god da je izmucena i bolesna bila izgledala je prelepo sa njenim divnim zelenim ocima i vatrom u njima koje sijaju i u naj mracijim nocima.

Prisla mi je i nasmejal se a zatim me je uhvatila za ruku i isprepletala nase prste. Nisam znao sta da kazem.

"Jos samo malo". Sapnula je i naslonila glavu na moje rame,poljubio sam je u teme i povukao nas kroz sumu.

Koliko god se losih stvari desavalo svuda oko nas, ovi momenti su bili cisti i pravi.

Mogao sam da nas zamislim kako radimo sve ovo isto samo drugim povodom. Imali bi neku veliku kucu daleko od celog sveta, setali bi sumom i vodili decu zajedno sa nekim kucetom. Ona bi na sebi imala neku divnu belu haljinu i uvek bi imala osmeh na svom licu. Bio bih ponosan svojim zivtom.

Vratila me je u realnost kada me je cimnula za ruku i okrenula moju glavu kako bi nam se usne spojile.

Znao sam da je ovo zadnji poljubac, znao sam da cemo nastradati tamo, da se vi dani posle ovog biti mracni i teski ali sam verovao u nju, u nas. Odvoili smo se i naslonili cela jedna uz druga.

"Obecaj mi da neces odustati". Rekla je tiho jedva govoreci.

"Obecavam". Kunem se zivotom.

Pogledali smo ispred nas i ugledali kucu sa svima kako cekaju ispred da se vratimo,ako smo uopste zivi misle oni, mislim da bih dao sad sve u ovom trenutku da je odvedem odavde pa neka svi misle da smo mrtvi.

Medjutim to nismo mi, to nije nas zivot. Polako smo odaljavali ruke kako smo se priblizavali ostalima.

Kada smo dosli u njihov vidokrug bili smo skroz razdvojeni.

U svakom smislu

Bar dok se ponovo ne spoimo.