Verujem da u životu sve dolazi spontano. Za neke stvari čovek nije spreman,baš zato što ne voli da gubi,pa da. Volela bih da je zivot uvek priča sa srećnim krajem,ali ne može tako uvek.Nekad čovek kad izgubi,shvati koliko mu je ta osoba ustvari značila,ali nema povratka,nema nazad.Život ide dalje,a i mi sa njim.Moramo se pomiriti sa sudbinom...Uhh,da ja mnogo ne odugovlacim,bolje da se predstavim.Zdravo,ja sam Ariana Clark,imam 20 godina i živim u malom Engleskom gradu Donkasteru sa roditeljima. Verovatno ste već čuli za njih,oni su poznati par režisera u Britaniji, Bethany and John Clark.Što se tiče muzike,omiljena pevacica mi je Adele,volim takvu vrstu muzike,nekako me inspiriše. Nemam rodjenu sestru,a ni rodjenog brata i veoma sam tužna zbg toga,iako mi najbolja drugarica Miley kaže da nije tako i da sam prava srećnica,jer ona preživljava pakao sa njenim mlađim bratom svaki dan,ali ja mislim da greši i da svako u životu,treba imati osobu koja ce je nervirati,a u isto vreme i voleti.Čudno je to,ali je tako...Što se tiče mojih roditelja,uvek su mi stajali na put i šta god ja da poželim da uradim pametno za svoj život,oni su bili baš ta stepenica koja mi nije davala da stignem do kraja i da uspem u onome što naumim i što mislim da je za mene dobro.Misle da su uvek upravu,ali nije tako. Mada,jednog dana sam bila sigurna da su to najbolji roditelji...
