"Save me"

123 26 7
                                    


" – Rukom sam pokusala da se odbranim, bilo je jako napeto. Samo sam bila usredsredjena na to da moram da pobedim. U sebi sam stalno ponavljala da moram da se kontrolisem I da me ne zbunjuje on I moja osecanja prema njemu, jer u stvarnom zivotu, kada budu trajale borbe, necu imati vremena da mislim o tome kako je steta unakaziti lepo lice nekog muskog pola.

Govorim uzbudjeno Bet I Den ono sto se danas dogodilo, dok usput rukom masiram bolnu zadnjiicu na kojoj se, pretpostavljam, nalazi ogromna masnica.

-Dzindzer, devojko, ljubavni zivot ti cveta.
- Daj Bet ne lupaj, nije bio poljubac!

Govorim joj vec crvena kao bulka.

-Sta smo onda videle tamo ako nije bio poljubac?

Pita me Den punih usta cipsa, na sta samo prevrnem ocima I nastavim dalje.

-Usred moje navodne usredsredjenosti, pa recimo da sam se malo izgubila u mislima u kojima sama sebi govorim kako moram biti hrabra I suprotstaviti mu se, iznenada me je scepao I krenuo da obori na pod. Refleksno sam svojom nogom udarila njegovu. Izgubio je ravnotezu I oboje smo pali. Razlika je u tome sto sam ja prosla gore jer sam zavrsila direktno na podu, a on na meni. Nosevima smo se sudarili I u tom trenutku ste vas dve naisle. Nije bilo poljupca.

Zvucim vec ocajnicki, a njih dve padaju u trans I nakon par minuta jedva dolaze sebi od smeha.

-Hoces da kazes da se vi stvarno niste poljubili?

Progovara Den drzeci se za stomak.

-Da to je ono sto upravo celo popodne pokusavam da kazem. I da Bet, molim te ne pevaj vise, glas ti je uzasan, bez uvrede.

- Bezobrazna dzukelo, glas mi je kao u operske pevacice.

-Ovaj, Bet, mislim da je upravu, kad smo vec kod toga.

Progovara Den suzdrzavajuci se da ne prasne u smeh.

-Sta god vi mislile, izmedju mene I Ateola se danas nije desilo ama bas nista. To sto zelim da uvezbam svoje telo I steknem kondiciju za casove odbrane, a on mi pomaze, ne dokazuje da mu se svidjam. Ili da se on meni svidja. Ili da sada na primer nocima ne spavam I lezim u krevetu, dok slusam pesmu "Save me"od Morandija, I mislim o njemu I njegovim rukama na mojim ledjima. Ili o tome kako me nosi kroz salu dok nas svi ljubomorno gledaju. Ili o tome kako zajedno pravimo bozicne kolacice...

- Zaboga Dzi prestani, povraca mi se od toga.

- Polako Bet, samo hocu da kazem da stvarno to ne radim.

Obe pogledaju jedna u drugu I naprave grimase kojima se trude da mi dokazu kako mi stvarno veruju, ali nas tri istog trena padamo na debeli tepih vristeci od smeha."

~Deina~

Jebena istorija umetnosti. Kako da naucim dvesta strana za jednu noc. Da znam da sam sama kriva, ali hej, dvesta strana? Dobro, priznajem, znala sam za to jos pre mesec dana, ali sam uvek nekako imala jos dvadeset, pa petnaest, pa deset I na kraju jedan dan do testa. Zasto, Boze, zasto? Nikada nisam imala lepse namesten krevet. Betanino jednolicno I usporeno disanje, topli pokrivaci obavijeni oko njenog tela me tako teraju da se ususkam I otputujem u zemlju snova. Umesto toga, ja moram sta? Da ucim. Pa dobro, nema se kud. Palim nocnu lampu, sedam na stolicu, otvaram prvu stranu knjige.

..................

-Den, zaboga, da li si uopste spavala nocas?

Pita me pospanim glasom. Trgnem se jer vec duze od dvanaest sati nisam cula nikakav zvuk.

-O zaboga, da sam znala da je istorija toliko zanimljiva, ucila bih je mnogo ranije, stvarno.

Zapanjena sam koliko moj glas u ovom trenutku zvuci cudno. Cujem sebe nakon toliko vremena. Nikada nisam cutala toliko dugo u budnom stanju. Daniel bi bio ponosan na mene. Mozda me ne bi smatrao smaracicom. Uzdisem blago I zavrsavam sa citanjem poslednje stranice. Iako nisam spavala, ova noc je bila fenomenalna. Mada mi jos nije jasno sto smo citala ISTORIJU ANDJELA, ali koga briga, fantasticno je. Ustajem sa stolice I krecem ka kupatilu usput uzimajuci iz ormara crne helanke, belu majicu, bele starke I teksas jaknu. Osecam da je napolju toplije danas. Sunce sija svom silinom. Podesavam temperaturu vode I ulazim u kadu navlaceci zavesu. Uzimam omiljenu kupku koja mirise na sladoled od pistaca I sampon koji mirise na vanilu. Dok mi se voda sliva niz lice I telo, zamisljam kako bi bilo imati decka. Poljubiti se, osecati leptirice o kojima pricaju svi. Pred oci mi iskace slika Daniela I Tajle. Zaboravi Den, nemoguca misija.

..................

-Nikada se necu zasititi ovih kroasana.

Mrmljam punih usta dok moje dve drugarice samo odmahuju glavom.

-Ti si jedina u skoli kojoj se ti kroasani svidjaju.

Sazaljivo govori Dzindzer, ali ja je ne slusam vec nastavljam dalje sa istim zarom. Ne znam sta oni imaju protiv mojih kroasana I ne zanima me, meni su najbolji.

-Sta se drugo moze ocekivati od osobe koja nosi trenerku I cizme? Bar si danas slozila normalnu kombinaciju. Cak mi se svidja taj coker uz ceo autfit, bravo mala. Pazi samo, Kajl nam je malo pod tenzijom, mozda neko danas dobije prvi poljubac?

Nakon reci poljubac, zagrcnem se svojim divnim doruckom, I istog trenutka su mi oci prepunjene suzama. Ne suzama tuge, nego znate ono kad se zagrcnete. Jak udarac u ledja cini da se povratim. Ali, na mestu gde sam dodirnuta koza pocinje da trni. Zasto jos drzi ruku tu? Zasto je ne pomeri? Svaki milimetar moga tela treperi. Cudna trema I uzbudjenje prolazi mi celim telom. Srce mi udara ko ludo. Zelim,... ne, ne zelim da pomeri ruku. Nikada. Elektricitet I napetost se osecaju u vazduhu I skoro su opipljivi.

~Daniel~

Hajde Daniele skloni ruku. Nemoguce je. Ona je samo obicna klinka, samo skloni jebenu ruku sa njenih ledja. Kakvo je ovo sranje. Ovo nikada jos nisam doziveo. Zasto se jezim ja koji saljem jezu? Moram sto pre da odem odavde.

-Pozdrav smotana, ostavljam te svom drustvu.

Naizgled mirno, hladno I lagano napustam menzu. Svez vazduh. Konacno. Sta se to tamo dogodilo? Tako intenzivan osecaj jos nikada nisam doziveo. To je bilo... Saberi se kretenu. Jos ces postati I osetljiva pickica zato sto si dodirnuo obicno zensko telo. Telo koje gledas vec duze vreme. Ulazim u svoju sobu I navlacim sorts I crnu majicu, obuvam patike I krecem ka teretani. Ovo ce biti naporan trening.


AdeltaWhere stories live. Discover now