Adelta

Delic slagalice

O blagi Boze ovo je uzasno. Kojom logikom sam mu dozvolila da spava sa mnom u krevetu?

-Nikakvom logikom, bila si preslaba kada je izasao iz kupatila odeven samo u donji deo trenerke, koja je sive boje.

- O umukni molim te, ne bih da se prepirem sa tobom sada, samo pokusavam da spavam.

Obracam se svom mozgu koji radi punom parom od trenutka kada je Daniel legao pored mene.

-I sama znas da neces zaspati skorije, njegov miris je usao u sva tvoja cula. Neces zaspati.

-Umukni covece.

Frustrirano se mrstim na krevetu. Vrucina mi je, vrtim se, razmisljam, zamisljam, idem na druge planete I mastam o Danielu. Onom koji nije hladan, koji me voli, brine o meni..

-Kako si samo pateticna, pogledaj se, njuskas oko njegovih ledja kao vukodlak. Ti si definitivno izgubljen slucaj draga.

-Zacepi vise molim te, bar ti.

Ovo vec postaje neizdrzivo. Ustajem lagano iz kreveta, ali me necija ruka u trenutku vraca na mesto sa kog sam htela da pobegnem. Sta se dodjavola upravo desilo?

..................

-Bet, stvarno mi nije do price o Andreju.

Frkcem dok krecem na cas istorije. Noc je bila preduga, uzasna, nisam spavala. Ledja me bole od polozaja u kome sam bila. Dok je Daniel divno raspolozen I setka se naokolo sa Tajlom.

-Hej, nisam ja kriva sto si celu noc morala da provedes u "nezgodnom"polozaju koji je bio u zagrljaju najveceg kazanove u ovoj skoli.

Rumenilo mi prelazi obrazima I odlucujem da nista ne odgovorim na ovu opasku. Samo bih se zapetljala.

-Mogla bi manje da pricas sama sa sobom nocu mala.

Dobacuje mi Daniel uz seretski osmeh. Cekaj sta? O kakvom pricanju on to? O ne, izgleda da imam naviku da pricam sama sa sobom, bas kao onda kada sam se svadjala sa besikom u veceu. O mozgu platices mi za ovo.

-Den nesto si rekla?

Pita me Dzindzer gledajuci me kao da sam sa druge planete.

Cekaj, sta dodjavola, opet sam to uradila?

-Ne, ne Dzi, ucinilo ti se.

-Hm, ako ti tako kazes.

Gleda me I lezerno sleze ramenima. Boze, moram prestati to da radim. Sta ako kazem jos nesto. Sta ako, na primer, tehnicki, hipoteticki kazem onako uzgred kako zelim puno dece sa Danielom.

-Auccc. Moja ruka.

Mrmljam dizuci pogled.

-Zaboga Den, gledaj kuda ides, povredices se.

Govori mi Kajl kome se osmeh siri od uva do uva. Zasto jednostavno ne mogu lepo da se zaljubim u njega I okoncam svoje muke.

-Zato sto se sve devojke zaljubljuju u one koji ih tretiraju kao djubre.

Obraca mi se moj mozak. Odlucujem da ga ovaj put ignorisem. Upucujem blag osmeh Kajlu I krecem ka ucionici.

-Ta velika bitka dogodila se pre sto godina. Nakon nje dogadjale su se mnoge, a zamalo pogubna bila je ona u kojoj su mnogi od vasih roditelja stradali. Da Den, vidim da racunas, evo da ti pomognem, dogodila se pre jedanaest godina. Marsel je zeleo da dobije najdarovitije dete kako bi mogao da vlada lancem Adeltinih skola. Daniel, Kajl, Ateol, svi su oni ucestvovali u toj bitci.

- Profesore, imam pitanje. Ako su oni ucestvovali tada, to znaci da su imali samo osam godina? Nije li prerano da ih bacite u leglo Marselovih vojnika znajuci pritom da mozda cene ostati zivi?

-To je dobro pitanje Den. Vidis, mi nismo zeleli da se oni bore, ali posto su Marselovi pratioci napadali lance Adeltinih skola sirom sveta, nismo imali izbora. Bili su odabrani samo najbolji od njih. Daniel je bio svedok umiranja svojih roditelja, drzao ih je na rukama. Mala devojcica Zoi, sa kojom je delio lizalice I slatkise I za koju su ga svi zadirkivali, ubijena je te veceri licno od strane Marselovih pobunjenika.

Cekaj sta? Ja ne mogu ovo, tolika neduzna deca su stradala samo zbog necijeg sebicluka? Treba mi vremena da se priberem.

-Profesore, molim vas, mogu li da napustim predavanje, ne osecam se bas najbolje?

-Naravno Deina, treba li ti pratnja?

-Ne, hvala vam, bicu uredu.

Zadihana napustam ucionicu I odlazim do prve prazne klupe. Svi su na casovima, sve je prazno. Slusam samo cvrkut ptica I razmisljam. Odlucujem da pozovem tatu.

-Hej Bird, dugo se nismo culi.

Poskocim na zvuk njegovog glasa. Moja sreca je neizmerna, mnogo mi nedostaje.

-Hej tata.

Na trenutak vlada tisina.

-Nesto si htela mila?

Skupljam hrabrost I pocinjem.

-Tata, kada sam imala pet godina, ti, mama I brat ste otisli negde, sta se tada tacno desilo?

Cujem tezak uzdah sa druge strane veze.

-Imala si cas istorije? Znam da je trebalo ranije da ti kazem ali nisam imao hrabrosti.

-Oh tata samo pocni, jako se plasim I nestrpljiva sam.

-Uredu. Tvoja mama I ja smo to vece dobili poziv iz Adelte da je poceo napad na skole. Ubrzo smo se uputili tamo I pokusali sve kako bi smo odbranili skolu. Mnoga deca su stradala, mnogi ljudi su stradali, medju njima I tvoja mama. Ona I njena rodjena sestra Ela su pripadale jednoj od najmocnijih porodica darovitih. Njihov otac je bio vladar, nakon njegove smrti, vlast su dobile mama I Ela. Posto smo imali tebe I Nikolasa, mama je vlast prepustila svojoj sestri uz obecanje da ce, ako za to bude bilo potrebe doci da se bori za Adeltu. Kao clan porodice koja je druga na snazi, odmah posle Wintersovih, ja sam obecao isto. Ubrzo nakon sto je Ema poginula, Ela se povukla u sebe. Na mesto vladarke je morao da ode neko koi ma Wintersovu krv. Kao sto mozes da predpostavis, Nikolas je dobio to zaduzenje, I do pre dve godine vladao je uz Eminu pomoc, sada, naravno, samostalno.

-Vou tata polako, kako ja nisam znala za to? Zasto se sve to od mene krije???

-Sto manje znas, bolje je, Marsel nece moci da te nadje.

I tek tako, prekinuo mi je vezu. Iznenada me je hrabrost napustila, osecam da je ovo samo delic slagalice. Tek sada primecujem da mi niz obraz teku suze poput potoka.

-Hej mala, nesto se desilo?

Predamnom iskrsava dobro poznata prilika.

-Da Daniele, svasta se desilo. Ne znam koliko sam spremna sve ovo da prihvatim. Jednostavno samo zelim normalan zivot, sa oba roditelja I bratom pored sebe, dok mi je jedina briga na svetu kontrolni iz matematike I da li ce mi Dejv odgovoriti na poruku.

-To je nesto najpateticnije sto sam cuo od tebe Den, prevazisla si samu sebe.

Gleda me sa namrstenom facom.

-Znam.

Darujem mu blag smesak. Zatim malo lepsi. Zatim pocinjem nekontrolisano da se smejem kada shvatim sta sam izblebetala.

-O Boze hvala ti, vec sam mislio da cu morati da se borim sa placljivom devojkom a to mi zaista ne treba.

Laktom ga udaram u rame, na sta on kao jaukne od bola. Sedim jos nekoliko trenutaka I odlucujem da odem u sobu.

-Den.

Cujem ga I naglo se ukopam u mestu.

-Da?

-Ko je Dejv?

Hej ljudi, evo mene sa novim nastavkom. Nadam se da vam se svidja, ljubim vas I uzivajte.

~Blakska