Adelta

Dark

"Tezak dan?"

"Mozes da se kladis u to."

Umorno odgovaram.

"Ako zelis da me ubijes slobodno. Nemam volje ni za sta."

Cujem ga kako se smeje. Nekako zavodljivo. Posmatram ga dok se krece ka meni I usput baca opusak dogorele cigarete. Nacin na koji se resio ostatka te vrste narkotika mi govori da se tako otarasava I zenskog pola. Dok su mu potrebne divan je, cim dogore, ili mu dosade on ih baca I prelazi na druge. Kako uopste mogu da procenjujem stranca?

"Prestala sa proucavanjem?"

Pita me kad napokon stane ispred mene. Boze, mora da me zezas. Crne oci, crna kosa, jos samo da lici na Daniela I da pomislim da mu je brat.

"Jesam. A sad mi molim te reci sta hoces od mene?"

"Ja sam Dark."

"Ma super, ja sam Light hej."

Njegov smeh salje cudne vibracije kroz moje telo.

"Sarkasticna devojka."

"Pre bih rekla umorna. Samo mi reci sta zelis od mene pa da zavrsimo sa tim."

"Zelim da te odvucem u krevet."

O covece. Jos jedno napaljeno musko stvorenje.

"Opusti se devojko, to je bila sala."

"Jel ti uopste ides u ovu skolu?"

"Ja sam cuvar ove skole."

Hm to me podseti.

"Poznajes Gejba?"

Pitam ga kao nezainteresovano.

"Gejb mi je brat."

Gejb mu je sta?

"Pricamo o Gejbu koji ima kosu I oci boje lesnika?"

"Aha, mom bratu blizancu."

Sta bre? Brat blizanac ma vazi. Crna ugalj kosa I oci tamnije od Danielovih, I Gejbove svetlo braon oci I leprsava kosa. Nemoguce. Prizivam secanje njegovog lika I nesto me zacne. Dodjavola stvarno lice. Ali...

"Joj zbunjena pogledaj se molim te. Da li si ikada u zivotu cula za dvojajcane blizance? Gejb je boju kose I ociju nasledio od majke, ja sam svoje boje nasledio od oca."

Hm, ima smisla. Retki slucaj ali izgleda da je upravu. Zasto mi je prijatno u njegovom drustvu?

"Tebi je prijatno u svakom muskom drustvu mlada damo."

Cujem svoj unutrasnji glasic.

"Joj prestani. Mada mozda si upravu."

"Pravis smesne grimase zbunjena."

"To mi je I Kajl rekao.. O Boze, Kajl. Lezi tamo bespomocan, a ja ovde caskam sa tobom, moram da idem."

Polazim ka svojoj sobi da se presvucem ali se saplicem o sopstvene noge I krecem u slobodan pad. Ne mogu a da ne mislim o tome kako ce biti bolan poljubac sa ovom hrapavom stazom. Kakav ce ovo blam biti. Dark ce mi umreti od smeha. Kao da me je briga. Ceo zivot se blamiram pred svima, jedan manje vise, nista strasno. Zasto ne padnem vec jednom pa da zavrsimo sa ovom komedijom od mog divnog zivota. Ne znam sta je gore, to sto nikako da se susretnem sa podom ili sto znam da cu svakog trenutka. Otvoricu oci. Moram da znam za koliko cu doziveti fijasko. Gledam nekoliko trenutaka. Rastojanje se ne menja. Moje lice stoji na istoj udaljenosti od putica kao I pre pet sekundi. Okrecem glavu I vidim napete misice. Ogromne misice kad smo kod toga. Nadimaju se tek toliko da se jedva primeti ako se zagledas u njih. A ja sam se Boga mi dobro zagledala. Na ramenu koje viri iz crne majice na bratele – hej, pa decembar je zaboga, nalazi se tetovaza zmaja. Njegov miris se uvlaci u svaku poru mog tela. Cujem zvuk zveckanja svojih zuba I shvatam da drhtim. Lagano me vraca u polozaj u kom vracam ravnotezu. Gledam ga zamagljenim pogledom I pokusavam da smirim otkucaje srca. Blag smesak se pojavljuje na njegovom licu. Den, sudjeno ti je da ti se vecina muskaraca iz ove skole dopadne. Ali si idalje zaljubljena samo u jednog. Mada, ovaj je pravo osvezenje.. Sta pricas zaboga. Urazumi se. Pravo si dete. Osecam jezu na svom vratu. Ne, ovaj put je ne salje Daniel. Nagonski nakrecem glavu u levu stranu, ali tada cujem glas na desnoj strani, tik do uveta: