Krila su predivna. Na krajevima su optocena srebrom I prelivaju se u nekoliko nijansi bele boje. Lagano se odmacinjem od Kajlovog tela I uzdizem visoko iznad drveca koje ostavljam za sobom. Plavetnilo mojih ociju znatno je pojacano. Osecam sigurnost I ogromnu moc. Pitanje je kada ce mi se ceo svet pokoriti. Kosa mi je duza I vijori se na vetru u blagim talasima. Noc je prepuna zvezda boje mojih krila. Zvukovi ptica I ostalih zivotinja cuju se jasnije I razgovetnije. Imam osecaj da disem punim plucima. Isprobavam svoja krila I uzivam u trenutku. Tek mi sine. Kajl. Lezi, polu mrtav. Na travi koja je meka I u sebi krije mnoge zivote. Sa ovim se nece lako izvuci. Proklinjace dan kada su mi se zamerili. Pogledom pratim osobu koja je ovo uradila i susrecem se sa hladnim ocima. Boze, ovo su oci moje mame. Vristim. Nemoguce, nije ona ovo uradila, nije li? Taman kada zelim da pogledam ostatak lica cujem dozivanje.
Naglo skocim iz kreveta I susretnem se sa Danielovim crnim ocima. Niz moje lice se slivaju graske znoja, disanje mi je ubrzano I osecam da cu dobiti napad panike. Opet taj san. Samo sto sada prvi put vidim nesto od te osobe. Osecam dodir na obrazu I okrecem se u pravcu odakle dolazi. Pogled mi se zaustavlja da Danielovoj ruci. Tesko disem I pocinjem nesvesno da grizem usnu. Levu ruku povlacim ka desnom ramenu I shvatam da mi je majica potpuno mokra. Svaki san je sve gori. Uvek je isti, ali nekako drugaciji. U svakom imam osecaj da sam u predhodnom nesto propustila. Neki detalj. Neki jako vazan detalj. To je to, ne mogu vise. Naslanjam glavu na njegovo rame I molim sebe da ce me zastiti od svega. Odsutno mi provlaci svoju ruku kroz kosu I pravi male lokne. Iskosa ga pogledam, ali shvatam da to radi mehanicki, bez osecaja, jer je njegovo lice skroz bez emocija, oci hladne I nedokucive kao I uvek. Ne znam sta me vise porazava, dodiri koje ostavlja na mojoj kosi a znam da su bez osecaja ili san koji sanjam svaku noc od kada sam dosla u Adeltu.
"Znas, volela bih da se presvucem, pa ako bi mogao.."
Iste sekunde me ispusta iz zagrljaja u kome sam zavaravala sebe da on brine o meni. Samo se ironicno nasmejem sebi. Jako sam glupa I naivna. Jako. Kada cu napokon ojacati? Uzimam stvari I ulazim u kupatilo u sklpu moje sobe. Prija mi zelena okrugla staza koja je u kontrstu sa belim plocicama. Podesavam vodu I ulazim u kadu. Navlacim ljubicastu zavesu I pustam da mi voda kvasi kosu kojom se on malopre igrao. Pala sam u iskusenje, priznajem, da vise nikada ne operem kosu posle njegovih dodira. Bog mi je svedok da je tako, ali zaista ne mogu. Ne mogu sebe da mucim vise. Znam da njegova hladnoca ima veze sa Zoi. Ne mogu a da se ne zapitam kako bi bilo da je ona ziva. Sada bi verovatno bili zajedno. Da li bih se ja I pored svega zaljubila u njega? Ne znam zasto Zoi zamisljam kao devojku crne kose uvek vezanu u pundju, gradje poput balerin... Cekaj malo? Secam se. Da definitivno. U ovom snu sam videla devojku. Devojku kakvu sada opisujem. Mogu se zakleti da mi je nesto govorila. Secam se samo njenog preklinjuceg pogleda. O dodjavola. Ovo je uzasno. Jako uzasno. Alarm se oglasava I shvatam da je vreme za skolu. Zapanjujem se kada vidim da sam u tusiranju provela dva sata. Brzo gasim vodu I ulazim u sobu gde zaticem Daniela kako spava mirnim snom. Njemu ocigledno ne predstavlja problem to sto ovih dana boravi kod mene u sobi. Odmahujem glavom. Kreten. Uzimam fen za kosu I pocinjem da je susim.
"Sta dodjavola, Deina, sedam sati je ujutru a ti susis kosu? Neki ljudi bi hteli da spavaju."
Frkce I nabija svoju glavu u jastuk mrmljajuci nesto sto nisam u stanju da cujem.
"Znas neki ljudi idu u skolu za razliku od drugih"
Vracam mu istom merom. Jasno vidim kako prevrce ocim I leze na ledja. Zatim se lagano podize u polusedeci polozaj. Izgleda da je neko odustao od spavanja.
"Ja nisam, samo cekam da zavrsis sa tim I napustis sobu."
Sta zar opet jebeno pricam sama sa sobom? Naglas?
YOU ARE READING
Adelta
FantasyNa prvom poglavlju imate trailer price. Nadam se da cemo se druziti i hvala svima koji citaju. -Apsolutno me ne zanima. Okrecem se ka Ateolu I streljam ga pogledom. Nije me briga sto veceras mora da se išunja iz kampusa "Adelta". Jedno je...