Adelta

Tvrdoglavo, naivno stvorenje

Citam poruku i smesim se. Neki leptirici mi se pojavljuju u stomaku. Broj nije memorisan, ali predpostavljam da je Dark. Uzbudjeno kucam odgovor:

„Dark hajde ispljuni odakle me sada posmatras?"

Saljem poruku i konacno izlazim iz bolnice. Na pola puta do Adelte cujem zvuk nove poruke.

„Pozdravi Darka, na tvoju zalost mala, Daniel je i imas pet minuta da se nacrtas u svojoj jebenoj sobi. Sta nije jasno u recenici da je ne napustas?"

O Bogo moj neko je bas ljut. Ne mogu da kazem da nisam osetila razocaranje. Ipak sam ocekivala poruku od Darka, ali u isto vreme osecam i uzbudjenje. Daniel stvarno ima moj broj? Sto mi sad i ne znaci previse jer imam osecaj da sam gadno uprskala, a osecaj me nikad ne vara.

~Daniel~

Smiri se Daniele. Neces nista dobiti ako je ubijes. Ma zajebi sve. Toliko tvrdoglavo stvorenje jos nisam sreo. Dark je pripadao mracnim silama nekada. Posle najsvezije bitke Nika je odlucila da mu dodeli mesto cuvara nase skole jer je u trenutku kada su nju napadali on stao i zastitio je. Naprasno je presao u svetle sile. Isto se moze desiti da predje u mracne ponovo. Ta devojka ni o cemu ne razmislja. Ko te jebe Daniele, itako si ti zaduzen da je cuvas, znaci ti razmisljaj za oboje. I zasto sam koji kurac mislio o njoj dok sam bio kod Laure? Nesto ozbiljno pocinje da ne stima kod mene. Cujem bat koraka i tesko disanje ispred vrata. Ona je. Mesavina mirisa visnje i vanile, kao i trag pistaca dopire do mojih cula. Iznenada osetim zatezanje kod prepona. Sta dodjavola?

„Hej, ja, ovaj, zao mi je sto sam napustila sobu."

Obraca mi se tanusnim glasom. Plave oci su joj nekako tuzne.

„Razlog?"

Besno progovaram.

„Kako to mislis?"

Cekaj jel ona glupa ili sta? Besko ustajem sa kreveta i prilazim joj. U mene kao da je usao neki drugi Daniel. Grubo joj povlacim ruku i zatvaram vrata za njom. Pustam je i mahinalno pocinjem da masiram slepoocnice. Imam ogromnu glavobolju, ne treba mi sada ovo, stvarno mi ne treba.

„Koji je jebeni razlog sto me nisi poslusala?"

Dreknem na nju dok ona poskoci u mestu. Silim sebe da se smirim ali ne mogu.

„Samo sam isla sa Betani kod Dzindzer."

Progovara jedva cujno. Dobro okej. Ima smisla. Ali zasto u pola noci zaboga. Kajl. Dodjavola i on je tamo.

„I?"

Prekrstam ruke na grudima i naslanjam se na zid.

„I Kajla. Ali samo na kratko. Stvarno."

„I to nije moglo da saceka do ujutru?"

Ocekujem da se prepire sa mnom kao i obicno ali ona samo cuti.

„Zasto si mislila da ti je Dark poslao poruku?"

Kad pomenem ovo nesto me strecne ali ne obracam paznju. Mozda sam se prehladio. Laura je drzala otvoren prozor dok je pusila cigaretu, verovatno me je hladan vazduh malo dokacio.

„Jer me on zove tako."

Ona je definitivno skrenula.

„Ne moze jebeno da te zove nikako. Shvati ne mozes da provodis vreme sa njim. Nije dobar za tebe!"

Frustrirano vicem.

„O ma jel? Ti ces da mi kazes? Ti si za mene dobar? Pogledaj se. Svako vece kod druge osobe. Ponasas se prema meni kao da ne postojim. Obracas mi se samo da mi kazes da sam prevrnula majicu ili da nisam slozila kombinaciju kako treba..."