Obećavam, neću ti ništa učiniti

93 19 28
                                    


„Dark?"

„Da?"

„Šta je presudilo da pređeš na svetlu stranu?"

Na trenutak njegov pogled dobija odsutnu notu. Put ispred nas prostire se unedogled. Nikako se ne osećamo sigurno da bi zamenili mesta. Idalje ja vozim. Za divno čudo tišina dopire sa zadnjeg sedišta. Kajl i Daniel su nekim čudom zaspali, pa Dark i ja koristimo ovu priliku kako bi uživali u tišini koja verovatno neće još dugo trajati.

Zvuk zvona njegovog telefona me štrecne i gotovo da izgubim kontrolu nad volanom, ali se na vreme priberem.

„Možeš zaustaviti automobil. Uhvaćeni su i bezbedno je da se vratimo."

Olakšanje se vidno očitava na mom licu i dajem žmigavac obaveštavajući ostatak kolone da ću se isključiti iz trake. Nije kao da neko ima iza nas, ali procedura je procedura, a meni nije u interesu da sada uništim sve.

Dok otvaram vrata shvatam da je veoma hladno. Pogledam u svoj crni debeli duks koji očigledno nije toliko topao. Primetivši da drhtim Dark skida svoju kožnu crnu jaknu i pruža mi je. Oblačim je i uživam u prijatnosti koju širi krzno sa unutrašnje strane. Stojim naslonjena na automobil dok on dovršava svoju cigaretu. Kroz oblake dima primećujem da me radoznalo gleda. Usled uticaja njegovog pogleda nesvesno spuštam glavu. Osećam njegovu grubu mušku ruku kako mi podiže glavu i tera me da gledam u njega.

Žmarci se šire mojim telom dok srce tuče kao ludo. Izgleda da će se napokon složiti sa mozgom. Blagi vetar se provlači kroz pramenove moje novopečene crne kose i do mene donosi njegov miris. U stomaku nastaje pozitivna trema i naše glave se približavaju jedna drugoj. Usne su nam samo milimetar udaljene kada na nosu osetim hladno peckanje. Očigledno je i on osetio nešto jer istovremeno podižemo glavu ka nebu. O Bože. Konačno. Male sitne bele pahulje se spuštaju propraćene kišom. Nakratko se pogledamo osmehujući se.

„Hajde smotana, uđi u auto. Vreme je da se vratimo."

Poslušam ga i smeštam se u udobno sedište pored njega. Konačno mogu da se opustim. Naslanjam glavu na hladan prozor i tada mi sine. Nije mi odgovorio na pitanje. Lagano se okrećem ka njemu i tada shvatam da ni ne namerava.

...............................................

„Zdravo lepotice, oh ta haljina ti je divna."

Govori Kajl devojci plave kose i plavih očiju koja stoji pored nas sa hemijskom i malim blokčetom u ruci. Rumenilo joj prekriva blede obraze a oči istog trenutka dobijaju čudan sjaj.

„Šta želite da naručite?"

Ljubazno nas pita neprestano gledajući u Kajla. S obzirom da smo noćas baš odmakli od škole, po Danielovoj proceni trebaće nam još tri sata vožnje da bi se vratili. Stomaci su nam neprestano zavijali pa smo odlučili da svratimo u ovaj restoran brze hrane.

„Hamburger i pomfrit. Oh i koka kola, ako nije problem?"

Govorim joj dok ona zapisuje narudzbinu.

„I ja ću isto to."

Govore svi trojica uglas. Na trenutak ih zbunjeno pogleda i odlazi.

„Den moram zvanično da ti saopštim nešto."

Teatralno izjavljuje Kajl dok ova dvojica smoreno gledaju u nas.

„Oh jedva čekam da čujem."

Stavljam šaku na čelo pri tom malo zabacivši glavu. Dark cokće i smeška se dok Daniel piše poruku Tajli.

„Ona će biti moja. Videćeš. Kroz par trenutaka totalno će pasti na moj šarm."

AdeltaWhere stories live. Discover now