Dancing in the Dark-P.R.Prendergast

Part 8

Dvadeset meseci, samo je tolika bila razlika između nas. Čega se prvog sećam u vezi sa Džejmsom? Dvorište iza kuće, čini mi se, on i tata šutiraju loptu ili se dobacuju. Mama i ja gledale smo ih kroz prozor. I onda sam konačno uspela da im se pridružim. Te divne letnje večeri trajale su kao da se do jutra neće završiti. Igrali smo se loptom dvoje na dvoje, Džejms i ja protiv mame i tate. Njih dvoje pretrpeli bi svaki put težak poraz, šta god da smo igrali: ragbi, fudbal, odbojku, svejedno. Mama je stvarno muzikalna. Tata bi joj uvek govorio: ‚‚Znaš šta, ljubavi? Hvataš loptu kao pravi muzičar."

Ali ne vraćaju ti se samo pojedinačna sećanja. Tu su periodi, faze utvom životu. Kao kada sam imala samo Džejmsa i, ako nikog ne bi bilona ulici, on bi me pogledao i pomislio: Šta da radim? Bolje išta, nego ništa! , i stavio bi me na gol. Sećam se kako smo igrali kriket. Uvek je udarao loptu tako da se odbije o komšijske krovove. Treba vam dobra tehnika da biste zadržali frizbi u bašti. Golf, ragbi, fudbal, uvek smo imali šta da igramo. A onda ta oprema za američki fudbal koju mu je baka nabavila. Nadigla sam dreku, pa mi je Džejms dozvolio da nosim kacigu. Možda mi je ispod nje bilo vruće i možda se nije sasvim slagala s mojom garderobom, ali sam imala tek otprilike pet godina, i sviđala mi se, i nije bilo šanse da mu je vratim. Sećam se da sam s njom šetala po supermarketu. Sećam se dasam sedela ispred televizora u pidžami i s kacigom na glavi. Džejms je bio zadovoljan dresom; mislim da je to bio dres Čikaga bersa, s brojem 29 na leđima.

Onda počnete da rastete. Odrastete i udaljavate se.

Vreme prolazi.

Godinama ste kao blizanci, a onda odjednom kao da je čitava generacija između vas. Mada ga viđam svakog dana, ponekad još imam problem da se setim njegovog lika, a ipak mi se čini kao da smo se juče igrali na ulici. I teško je poverovati u to da je prošlo pola godine otkako je umro.

Utorak, 4.15

Svi su se okupili u fiskulturnoj sali. Još četiri dana do nacionalnog finala u plesu. Čekaš, čekaš i onda- to je odjednom tu.

Vežbali smo i vežbali cele godine i,pre nego što smo i postali svesni toga,ušli smo u poslednju nedelju. Na oglasnoj tabli istaknuti su plakati i obaveštenja. Osećamo kako pritisak raste. Gospođica Smit okuplja nas sve u fiskulturnoj sali i pita nas šta tim čini velikim.

‚‚Izvrstan glavni igrač", kaže Luiza.

‚‚Ne baš", kaže gospođica Smit, ‚‚najvažnija je sposobnost da se izdrže udarci. A mi smo u subotu uveče pretrpeli zaista težak udarac. Amanda ove godine neće igrati".

Svi tapšemo i kličemo uz znak podrške i govorimo joj kako će nam nedostajati i kako bez nje neće biti isto. Ali, da budem iskrena, ovde smo iz samo jednog razloga: svi želimo da znamo ko će je zameniti.

I srce samo što mi nije stalo. To sam ja. Jedino što osećam jeste uzbuđenje pomešano sa strahom.

‚‚Bravo, Džes!",viče neko.

‚‚Srećno!" ,govore drugi.

Luiza kaže: ‚‚Ne želim da izgovorim nešto neumesno, ali mislim, ovaj, stvarno pametno? Hoću da kažem, svi mi mnogo volimo Džesi, i tako to, i ona je odlična kao rezerva, ali, možemo li, ovaj, stvarno da preuzmemo taj rizik?"

‚‚Mislim da o tome ipak ja odlučujem, Luiza", kaže gospođica Smit.

‚‚Naravno. Daje Džesi pouzdanija, verovatno bi bila u prvoj postavi. Ne vidim zašto ne bi mogla da uskoči neka od devojaka iz pozadine, a da Džesi ode na njeno mesto."

‚‚One ne znaju ulogu".

‚‚‚A Džesi zna?"

‚‚Ona zna sve uloge. Može u svakom času da zameni bilo koga. Osim toga, šta ćemo sa stepovanjem?"

‚‚Kako to misliš šta ćemo?"

‚‚Svaka druga igračica usporiće te."

‚‚A Džesi neće?", pita Luiza.

‚‚Ne. Kakva god da bude, sigurno te neće usporiti. Ona je jedina koja može dadrži korak s tobom čak i bolje od Amande."

‚‚Dok ne završi na zadnjici na sred plesnog podijuma", kaže Luiza.‚‚To je ceo problem, zar ne?Je l' to onda držanje koraka?"

Ali je gospođici Smit sada dosta. Onda je rešila. Stepovanje će biti odlučujući činilac, ono što će kod žirija prevagnuti u našu korist. U zemlji nema step-igračice koja može da se meri s Luizom i sada je prekasno da se menja postavljena koreografija.

Zato to moram da budem ja.

Doduše, gospođicaSmit kaže da ćemo ipak prepustiti Luizi da me vodi. Trebalo bimožda da joj pokažem modrice na rukama i pitam je da li na takvovođenje misli.

‚‚Strašno! ", kaže Luiza. ‚‚Sve što smo cele godine radili da nam propadne zbog jedne glupe odluke".

Nekako sam znala da ću to biti ja. Zamišljeno je da Luiza igra učiteljicu plesa koja podučava devojku stepovanju i, kada se devojka zbuni,učiteljica počinje sama da igra pokazujući svoje umeće. Po mom mišljenju, to je prilično bez veze, ali hajde,ja sam samo druga violina. Bilo kako bilo. Luiza na taj način ima priliku da pokaže svoj talenat. To je predviđeno za poslednji krug takmičenja,za sam kraj, u kojem morate da imate dvoje ili više igrača na pozornici i možete da odaberete bilo koju vrstu plesa. Luiza i Amanda zajedno idu na privatne časove tako da su dugo uvežbale tu tačku. Moraću da dam sve od sebe.

Amanda, Luiza i Lizi na drugom su kraju svlačionice i ja im prilazim. ‚‚Možda bi trebalo da se dogovorimo oko toga da vežbamo, Luiza", kažem.

Luiza mi okreće leđa,kao i Lizi.

‚‚Amanda", kažem, ‚‚zaslužuješ više.Niko nije napornije radio od tebe istvarno nisi imala sreće. Više bih volela da mi se nije na ovaj način ukazala prilika."

Ne trudim se da sačekam odgovor, bilo njen bilo Luizin bilo Lizin. Okrećem se i odlazim.

Kuća.Egzibit B (album benda Egzodus) : porodica ophrvana bolom zbog smrti svog izuzetno talentovanog sina.

Prešest meseci mama bi rekla:

‚‚Jel' se daje nešto dobro na televiziji večeras, dragi?"

A tata bi odgovorio: ‚‚Na televiziji nikad nema ničeg dobrog. Nijeni čudo što u ovoj zemlji ima toliko analitičara."

A sada ona to čak ni ne pita. Tata odlazi na posao, vraća se, čitanovine i zuri u televizor. Imamo Sky Sports. Jednog dana preotprilike dve godine tata je došao kući i rekao: ‚‚Fi"- uzgred Fiona je puno mamino ime- ‚‚Fi", kaže, ‚‚postoji samo jedna stvar koja može da spase ovaj brak, a to Sky Sports."Obično nije tako duhovit. Mama jeste. Džejms je to od nje nasledio.

‚‚Idite pitajte oca", rekla bi kad bismo je upitali da li možemo da uzmemo keks.

‚‚Recite mu da je odgovor ne i da dovuče ovamo svoje dupe i isprazni mašinu za sudove".