Zaboravljeni

2.

Ovaj deo je trebao da izađe tek sutra ili prekosutra, ali Andyeva_Mala mi je tražila da je još malo zabavim i rekoh, što da ne.

 Otvaram prozor a zatim se naglo okrećem prema Kate.

" Nije da to nije dobro, ali kakav je ovo popravni dom? Ovde je sve kao u bajci. "

" Pa zar tvoje ime nije ime lika iz bajke? Alice in the wonderland? "

Nasmejala sam se na to, i kroz par lakih pokreta sam uspela da sklonim kosu sa lica.

" Naša želja, tačnije moja, je da stvarno popravimo decu umesto što bi smo ih bacili u neku rupu. Naravno, za svake neposlušnosti postoje kazne, blaže i strožije, sve zavisi kako ih ko zasluži. "

Klimnula sam glavom i dalje se pitajući kako sam stigla do ovde.

" Izvinite,Kate, smem li malo da razgledam? " -upitala sam

Kate mi je potvrdno odgovorila i dodala da kad završim sa razgledanjem i pakovanjem siđem u menzu da ručam, a zatim u biblioteku da preuzmem sve svoje knjige.
Nakon što je izašla iz prostorije, pogledala sam malo spavaću sobu. Tri kreveta, pored svakog stočić. Veliki orman u uglu sobe, crveno-zlatni tepih i jedno veliko ogledalo. Dnevna soba je imala vrlo modernu ugaonu garnituru crne boje sa malo crvene boje, a ceo taj naš stan je bio u kombinaciji bela-crna-zlatna-crvena a to je i davalo još više kraljevskog osećaja.

Otišla sam da raspakujem svoj kofer i primetila da je Courtney, osim što se isprsila za ovako skup popracni dom, isprsila za novu odeću. Ne, nije to bilo do ljubavi, to je bilo samo iz čistog interesa. Nju je bilo briga da odglumi da joj je stalo, i da svi vide kako je ona brižna, kako je odbacila svoje najbolje godine zbog mene, a ja ću ispasti nezahvalno derište ako budem bila tipična 'svađam se sa mačehom' tinejdžerka.

Otišla sam da se umijem da proverim sanjam li, ali ne, to je sada bila moja realnost.

Vratila sam se do kofera i izabrala neku najjednostavniju kombinaciju. Crne starke, uske tamno plave farmerke i belu majcu. U koferu je bilo mnogo skupljih i lepših stvari, ali nisam želela da se odmah prvi dan ističem i izdvajam.
Stala sam pred ogledalo. Prvo sam češljala svoju dugu crnu kosu, a zatim sam stavila malo maskare. Pogledala sam se malo bolje. Otac bi sigurno bio ponosan. A da, ne bi. Ipak mu je ćerka u popravnom domu. Ali bi bio zadovoljan kad bi video kako sam odrasla. Farmerke ističu moje kukove, moje butine i listove i to mi se sviđa. Iako nikad nisam bila popularna niti mi je to bila želja, ipak sam volela uvek da dobro izgledam. Nisam bila visoka, a ni previsoka. Zadnji put kad sam se merila bila sam 1,67m visoka, hajde da kažem da to nije nisko.

U koferu je stajao i jedan parfem, nekog manje poznatog brenda. Nisam mogla da odolim a da ga ne pomirišem. Osetila sam taj opojni miris koji dosta vuče na neke muške str8 dezodoranse. Cela sam se isprskala parfemom, a zatim sišla u menzu.

Iskreno i ne znam šta sam jela, bila sam previše okupirana razmišljanjem. Brinula sam o mojim novim cimerima. Možda su to neke propalice sa kojima sam zapala i koje ne prihvataju to što i dalje spavam sa svojim plišanim krokodilom kog mi je mama dala. Možda im se neće svideti to što sam ćutljiva dok ne upoznam nekoga. Brinula sam o nastavi jer, šta ako se ne snađem? Šta ako sve bude krenulo još gore? Courtney me neće primiti nazad ni na kolenima da je molim, sada uživa u nekom dalekom hotelu u Kaliforniji kupajući se u parama mog oca. Brinula sam oko moje klaustrofobije i da li će me maltretirati zbog toga? Naravno, mogu ja i da ne kažem da imam klaustrofobiju, ali onda bi bilo još gore ako bi hteli iz šale da me zatvore negde. Koliko god se ja osećala odraslo, tek mi je 16 i nisam spremna za sve ovo.

Nakon mog ručka kog se i ne sećam, otišla sam do biblioteke. Nikoga nije bilo a jedan prosed čovek, verovatno bibliotekar, čitao je novine.

" Dobar dan. "

Klimnuo mi je glavom u znak pozdrava. Prišla sam i rekla da sam ja nova ovde i da mi trebaju knjige na šta se on srdačno osmehnu.

" Ne znam kakav si zločin počinila, ali ne izgledaš kao problematično dete. Ja sam,inače, Isaac."

"Ja sam Alice, drago mi je"-i ja sam se njemu nasmešila.

Pružio mi je knjige koje sam ubacila u torbu koju sam prethodno ponela. Zaista me zanimalo čega sve ovde ima pa sam šetala kroz biblioteku.Bilo je knjiga svih žanrova, horor, romantične, drame, humoristične, čak i stripovi. Uživala sam u tom pomešanom mirisu starih i novih knjiga.

Pogledala sam na sat i bilo je već 15h što znači da moji cimeri uskoro završavaju svoju nastavu. Zahvalila sam se Isaacu na druželjubivosti i finom ponašanju a zatim žurnim koracima otrčala u moju sobu. Raspremila sam moj kofer i stavila ga na nedini krevet na kom je posteljina bila raspremljena. Tako sam znala da taj krevet nije zauzet. Sve stvari koje sam dirala vratila sam na mesto, a zatim uzela jednu knjigu. Sela sam na garnituru u dnevnoj sobi počevši da je čitam nestrpljivo i nervozno iščekujući moje cimere.

Kako vam se čini? Šta mislite da će se dalje dešavati?