Zaboravljeni

5.

Dok su svi pogledi bili uprti u mene, spustila sam glavu spremajući se da ispričam svoju priču. I još pre nego što sam počela, suze su se slile niz moje lice. Billy me uhvatio za ruku.

"Hej...Alice. Pogledaj me malena"-to je bio prvi put da mi se neko tako obratio. Pogledala sam ga, i on mi se nasmešio.

"Malena... ne moraš nam pričaki ako ne želiš i ako nemaš poverenja u nas, u redu je."

Ali morala sam, htela sam. Bilo je vreme.

" Moji roditelji su nekad bili milioneri. Moja majka, Norra, radila je kao advokat a otac je imao svoj biznis. Kupovali su mi sve i pravili me najsrećnijim detetom na svetu. Bili su uvek tu za mene čuvavši me od svakog zla.
Moje detinjstvo, bar ono rano, bilo je poput svakog drugog. Sreća, radost, igra.
Kada sam krenula u školu, bila sam dobar đak. Roditelji su bili vrlo ponosni na mene.
Jednom, kada sam bila treći razred, vratila sam se kući i nikoga nije bilo. Dozivala sam mamu, tatu, nigde nikoga. Zazvonio je telefon i ja sam se javila. To je bio glas mog tate.
Rekao je :" Alice, dušo, sad će doći vozač po tebe, izađi ispred kuće". I naš vozač je došao. Sela sam u kola i pitala ga " Charlie, šta je sa mamom i tatom?" i on je ćutao. Nije mi odgovarao. Nakon duge tišine tužnim glasom je rekao da mi ne sme ništa reći.
Nadala sam se da je u pitanju bilo neko iznenađenje, ali što smo se duže vozili bilo je sumnjivije. Zaustavili smo se ispred bolnice. Srce mi je ubrzano kucalo, bila sam uplašena. Doveo me na sprat, držeći me za ruku.
Možda je to čudno, ali Charlie je za mene bio stariji brat kog nikad nisam imala.
Uveo me u sobu gde je mama ležala. Mama mi je pružila ruku i rekla " Dušo, dok si bila u školi, htela sam da ti spremim tvoj omiljeni kolač. Držala sam nož u ruci, pala, i povredila sam se. Sve će biti u redu, okej? Obećaj mi da ćeš uvek biri dobra devojčica i da ćeš čuvati tatu.". Obećala sam joj. Nisam uspela"

Stala sam sa pričom i počela duboko da plačem Billy me zagrlio najsnažnije što je mogao. Plakala sam kao što nikada nisam.

" Malena, ne moraš nam pričati dalje"- rekao je.

" ali mene zanimaaa"- rekla je Lilly

Billy ju je ošamario pogledom nateravši je da se izvini. Svi ostali su ćutali. Davon i Tracy su gledali u mene nekim tužnim pogledom a Michael je grlio Lilly dok je Billy grlio mene.

" Ne brinite, mogu da nastavim "-rekla sam obrisavši suze.

" Ona je par sati nakon toga umrla, a ja sam bila najtužnije dete na svetu. Imala sam oca, koji se trudio da mi bude sve dobro, da mi ništa ne fali. Da, trudio se...prvih mesec dana.
Onda je Courtney ušetala u njegov život. Bila je zaista fina prema meni, a i prema njemu. Iako nisam htela da ona zameni moju mamu, znala sam da nikada to neće ni moći jer će moja majka zauvek živeti u mom srcu.
Courtney je sve više pažnje odvlačila Manlyju, mom ocu, tako da je svake nedelje sve manje vremena provodio sa mnom. Imao je problema sa pritiskom i večito je pio neke lekove. Od kad se oženio sa Courtney, ona mu ih je davala a on je bio sve gore. Svaki dan bi sve manje bio na nogama a sve vise u krevetu. Pustio ju je da vodi njegovu firmu i da više ne dobija milione već milijarde mesečno. I, nakon godinu dana, i moj otac je umro. Bila sam na ivici depresije iz koje me vadio jedino Charlie. A onda ga je Courtney otpustila. Poslednja osoba u koju sam imala poverenja je, kao sve prethodne, otišla zbog Courtney. Najgore je bilo to sto je ona to znala i u inat sve radila praveći moje stanje sve gorim.
Počela sam da se družim sa onom najgorom ekipom, postala sam dno. Jednom, dok sam sedela sa njima u parku, pre 4 meseca, naišao je Charlie. Potrčala sam mu u zagrljaj, ali sam tek nakon par sekunsi shvatila da vodi jednu prelepu malu devojčicu za ruku. To je bila ćerka njegovog novog gazde. To me slomilo. Pričao mi je kako sam izrasla u prelepu devojku, hvalio me, ali to je sve samo prolazilo kroz mene. Gledala sam tu devojčicu i zavidela joj jer bih se rado vratila u njene godine. Kada je Charlie otišao, ponovo, bila sam još gore. Moji "drugari" su to videli i mislili su da ne mogu ništa da urade.Onda su smislili jednu divnu ideju, gurnuli su mi nekoliko kesica razlicčitih droga u džep, a ja to nisam primetila. To popodne sam trebala sa Courtney da idem u Meksiko, i na aerodromu... našli su 100g koke, marihuane i horsa. Hteli su da me privedu, ali Courtney to nije dopustila već me sama dovela ovde. Da... To je, valjda, to. "

Dok am im prićala priču, bila sam u Billyjevom zagrljaju. Onda sam ustala i otišla do biblioteke. Billy je krenuo za mnom, ali zaustavila sam ga jer mi je trebalo malo samoće. Učila sam tamo, čitala knjige, sve sam radila kako ne bih mislila o svemu. Isaac je video moje zabrinuto ime.

" Hej, Alice. Šta nije u redu? "-upitao me zabrinutim glasom

" Ništa Isaac. Samo... nije li život nekada nepravedan? Razmišljam o tome često. Zašto ja nisam mogla da se rodim pod srećnom zvezdom i živim normalan život kao svi ostali tinejdžeri. "

Pokazao mi je rukom da sednem na stolicu preko puta njega.

" Zato što si posebna"

" Ne želim to! Ne želim da budem posebna ovde!"

" Veruj mi, sve se dešava sa razlogom. Karma će odraditi svoje"

" Život tako nije fer prema meni"

" Oh, Alice, ne shvataj to kao ništa lično, ni prema kome život nije fer. Naviknućeš se"

I to je trebalo da me ohrabri navodno...

Kako vam se čini? Šta mislite sada o Aliceinoj priči? Razumete li je bolje? Vote neki možda?