Kratki tekstovi

Novo

Pojavio se neko u mom životu posle toliko vremena. Ta osoba je povređena, i ja sam. Iskreno se nadam da ćemo jedno drugom zalečiti rane i pretvoriti ih u ožiljke. Ako je to pak nemoguće onda barem da ih ublažimo. Plašim se da zavolim nekog, plašim se da se upustim u novu vezu. Plašim se da ne prođem isto kao sa tobom iako ću tebe tražiti u njemu. Plašim se svega novog jer je ono staro još uvek prisutno. I on je takođe skoro izašao iz veze. Želi nešto više od prijateljstva sa mnom, ali plašim se. Smatram da je prerano. Volela bih da mnogo više proživimo dok se među nama ne desi ni jedan jedini poljubac. Želim da dolazimo u iskušenja da nam se usne spoje, da osetimo tu hemiju i te varnice. Najlepše je muvati se priznajem. U ljubavi ne smeš pokazivati koliko ti je stvarno stalo. Ostani tajanstven i zanimljiviji si! U tome je moj problem. Prethodnom sam rekla sve što mi je na duši i to me je koštalo mojih suza, mog bola. Ne isplati se to, on to nije umeo da ceni. Sad kad sam đubre, bar nešto oseti. Možda počinje i da me mrzi, ali i da postane "muškarac koji mrzi žene" posle mene, nije me briga. Ako me nije voleo ne treba mi ta ljubav ni sada, a ako može da me mrzi, nek mu je sa srećom.