Nasa prica

Uvod

Ni sami ne znate koliko ste srećni što u životu imate kome da se ispovedite, koga da zagrlite, što imate nekoga ko će vam izmamiti iskren osmeh na licu i pružiti ljubav i sigurnost.I ja sam to nekada imala, prošlo je tek 2 godine od smrti mojih roditelja, i za sve ovo vreme ja nijednom nisam osećala ni trunku radosti, sve emocije koje sam nekada imala, sada su pobledele.Sve osim tuge koju vešto prikrivam iza bezizražajno hladnog lica.
Iz razmišljanja me trgne zaustavljanje kola.
Xx:Pa izgleda da je to to.Naš novi dom.
Reče Darko, moj brat, te mi se okrene i nasmeši se
D: Nadam se da će ovo mesto uspeti da povrati moju staru sestru koju sam poznavao ovih 17 godina, nedostajala mi je znaš..
Čisto sumnjam, nijedno mesto, nijedna osoba mi neće pomoći da se izvučem iz ove tame u koju sam upala, pa čak i moj brat za koga bih život dala.On je sve što mi je ostalo i ne bih podnela da se njemu nešto desi
J:Nadajmo se.
Nasmešim mu se, kako mu ne bih još više povredila osećanja i ugušila mu svaku nadu, dovoljno je što me gleda ovakvu, ne mora i on da odustane kao i ja..Nakon što se smestimo u novu kuću u Londonu i sredimo sve potrebne stvari, odlučim da se prošetam i razlegdam grad.
.
.
.
Piščev pov
Anastazija je bila devojka čija je sva sreća i nada za nečim lepim nestala one večeri kada su joj roditelji doživeli nesreću. Iako je imala brata, svoje emocije i bol je zadržavala za sebe što ju je činilo još udaljenijom od ostatka ljudi i pružilo joj izrazitu hladnoću koja će upravo biti ono što će njega privući.Čuvenog Londonskog zavodnika, čija je bila svaka poželjna i lepa devojka, sve ih je imao. Svaku je mogao i samo pogledom da osvoji, činila ga je neverovatna lepota i šarm koje je maksimalno koristio i time uspevao da dobije koju god želi. Bilo koju, osim nje. Za nju će morati da se potrudi, jer ona nije samo devojka sa izvanrednim telom i savršenim licem. Ona je bila devojka koja je oko sebe nosila štit u kom se čuvala od momaka poput njega. A koliko je taj štit jak, i da li će devojka bez emocija konačno biti pobeđena?Londonske noćne svetiljke, park pun raznoraznih prilika biće mesto gde će se spojiti putevi dvoje mladih.
Dok sam se šetala ulicama Londona, prisetila sam se svog starog života, tačnije perioda dok su mi roditelji još bili živi.Bila sam tako srećna a da to nisam ni shvatala,koliko bih samo volela da se vratim u to vreme.Nedostaje mi.Sve mi nedostaje.Sam pogled na velike zgrade ovog bučnog grada, punog nepoznatih ljudi i saobraćajne gužve, u meni probudi želju za povratkom. Beograd je bio moj dom čitavih 17 godina.Pre nesreće posle koje se sve promenilo, imala sam sve što bi jedna devojka mogla da poželi.Savršenog dečka koji me voli, društvo koje bi učinilo sve za mene, brižne roditelje, 'popularnost', bogatstvo, lepotu, sve u svakom smislu te reči.Ono što mi je zaista značilo sam izgubila.Posle toga je sve nekako postalo nevažno, život u mestu gde me sve podseća na moj gubitak bio je nepodnošljiv.Zbog toga smo se brat i ja odlučili za ovo. On je 6 godina stariji od mene pa se lakše nosi sa svim ovim, ako je to moguće uopšte, znam da je i njemu teško samo se bori sa tim bolje nego ja.Pogledala sam oko sebe i shvatila da se nalazim na nepoznatom mestu, od ovog silnog razmišljanja sam se i izgubila, pa bravo Anastazija.Nisi ni izašla napolje a već si napravila sranje.Ufff. Nastavim da hodam pravo te ugledam veliki park sa dosta tinejdžera te odlučim da odem tamo i nađem neku klupicu gde bih mogla da sednem i razmislim šta da radim.Dok sam prolazila među grupicama devojaka, momaka osetila sam brojne poglede na sebi. Pa da, recimo da sam se već navikla na to, što ne znači da se osećam prijatno.Neke stvari se očigledno ne menjaju.Začujem zviždanje i neke od komentara nezrelih momaka koji za sebe verovatno misle da su neko i nešto, nagledala sam se takvih dovoljno
Xx:Ouu, ova je dobra
Xx1:Heej lepotice dođi da se upoznamo
Xx2: Mogla bi sa mnom do stana zaboravio sam nešto
Začuje se smeh praznoglavaca, na šta uopšte ne obraćam pažnju te samo nastavim pravo.Pošto se malo udaljim od njih sednem na klupu i uzmem telefon da nazovem Darka.Pa da li je moguće?!Da li je moguće da sam izašla sa praznom baterijom na telefonu?Mrak samo što ne padne, a ja niti ne znam gde sam, niti znam šta da radim, telefon mi je prazan, kako sad da dođem do Darka?Kako da dođem kući?Uuff.Jedino...