Ustala sam se da vidim tko je, kada sam otvorila vrata Louis je uletio u sobu kao avion. Odmah su počela njegova dosadna predavanja...
Louis: Rekao sam ti već sto puta da nejdeš u podrum, zašto me uporno ne slušaš?!
Ja: Da, da... Jel si ti možeš zamisliti kako je njoj tamo u tom mračnom i hladnom podrumu?! A kako je meni? Ja sve to moram gledat a nesmijem joj pomoći, plus na sve to i ja proživljavam maltretiranje. *govorila sam povišenim tonom*
Louis: Od kud tebi pravo da pvisuješ ton na mene i da mi se mješaš u posao?! *on se sada već derao*
Ja: Bla, bla, bla... *zakolutala sam očima*
Louis: Požalit ćeš za ovakvo ponašanje!
Počeo je otkopčavati remen s hlača i zamotao ga je do pola na ruku. Prilično sam se uplašila i pokušala sam pobječi ali on me zaustavio i počeo tuči remenom gdje je stigo. Plakala sam i vrištala ali on je samo nastavio. Tukao me dok se nije umorio. Onda me ostavio u sobi u krvi na hladnom podu i hladnokrvno prošao pored mene, čula sam kako je zalupio vratima i spustio se niz stepenice. Ovako gadno još nikada nije bilo, nikada ne nije tukao s remenom. Nakon što sam pola sata ležala na podu i plakala nekako sam se uspjela ustati i otići do kupaonice. Otuširala sam se i obukla neku trenirku. Lice mi je bilo cjelo u masnicama i ranama, isto kao i cjelo tjelo. Legla sam u krevet i plakala, da bar imam sada nekoga uz sebe da me utješi da mi kaže "Ne brini, proći će", ali sam sama. Čak ni one jadne cure koje maltretiraju oni idioti ne žele razgovarati samnom. Čula sam da se otvaraju vrata od sobe. Kvragu, zaboravila sam zaključati. Pravila sam se da spavam, taj netko je sjeo na krevet do mene i malo me prodrmao da se probudim a ja sam zajaukala jer me sve boli od udaraca.
LIAM P.O.V.
Ušao sam u njezinu sobu, znam da ju je Louis opet tukao, vrištala je. Vidio sam da spava, ali sam ju odlucio probuditi. Prodrmao sam ju a ona je zajaukala i naglo se okrenula. Bila je na rubu suza, sva je puna masnica.
Ja: Oprosti. Samo sam te htjeo pitati nešto. *rekao sam joj umirujučim glasom*
Leyla: Hoćeš me sada i ti tuči?
Ja: Nikada! Ja... znam kako ti je.
Leyla: Ma šta ti znaš?! Ti si isto kao i ovi ostali, bez osječaja i pun ponosa!
Ja: Nećemo se sada svađati, mogla bi mi barem zahvaliti što sam te spasio od Zayna.
Leyla: Nebi mu bilo ni prvi ni zadnji put. Ajde sada molim te izađi van iz sobe i ostavi me na miru!
Ponudim joj pomoć a ona odbije. Osim toga, zašto bi ja njoj uopće pomagao. Ja ne pomažem ljudima, ja nemam osječaje!
LEYLA P.O.V.
Kada je Liam otišao van iz sobe ustala sam i zaključala vrata. Dosta mi je ovoga, stalno sam zatvorena u ovoj prokletoj kući. Idem večeras van, u neki klub. Napit ću se i zabavit se i nitko mi neće stati na put. Ustala sam s kreveta i namazala masnice s puderom, obukla sam jednu crnu haljinu dugačku do koljena i crne štikle. Na lice sam stavila dosta pudera(da prekrije masnice), crni tuš i olovku i zlatno sjenilo. Još za kraj sam stavila prozirno sjajilo na usne i izpeglala kosu. Stala sam ispred ogledala i rekla samoj sebi "Rawr" i nasmijala se. Uzela sam torbicu i krenula prema izlazu, izašla sam na stražnja vrata da me nitko ne vidi.
(...)
Ušla sam u neki klub. Odmah se osjeti miris dima i alkohola. Došla sam do šanka i naručila si vodku. Čim mi je konobar dao moju vodku popila sam na ex i gledala kako ljudi plešu. Ubrzo mi je prišao jedan prilično zgodan tip, imao je puno tetovaža i mišišičavo tjelo.
Ja: Hey. *derala sam mu se na uho se zbog glasne muzike*
XxX: Hey. Što ovakva ljepotica radi ovdje sama?
Ja: Zabavlja se. Ja sma Leyla.
XxX: Bieber, Justin Bieber, drago mi je.
Evo nastavkaa :* drago mi je sto citatee :*** volim vass :*
Komentirajte, votajte, citajte... zanima me sto mislite o tome sto sam ubacila Justina u pricu... jos neznam sta ce bit s njim al nema veze :)
Nastavak ide za dva-tri dana :* ovisi koliko stignem ;)
