Ja: L-louis? *promucala sam*
Louis: Jesam ti nedostajao?
Kao kip sam stajala ispred njega gledajuči ga širom otvorenim očima. Ne vjerujem da ne to on! Ne ne ne! Ovo mora bit san...
Pogledao je u moj trbuh pa opet u mene.
Louis: Vidim postat ću ujak. Kako to da se nisi javila svom bratu da si otišla?
Malo me gurnuo i ušao u stan. Zatvorila sam vrata i brzo uzela mobitel.
Louis: Ne, ne, ne... nisam došao po njega. Došao sam po tebe. *otrgnuo mi je mobitel iz ruke*
Ja: Ja neidem nigdje!
Louis: Gledaj... Možda si uspjela preokrenuti Harryja i Nialla na svoju stranu ali Zayn i ja nismo.
Ja: Sad govoriš kao da si peder. Zayn i ti?
Louis: Loša ideja. Bolje bi ti bilo da me ne provociraš. Dobro znaš da ti mogu svašta napraviti. *s rukom je pokušao dodirnuti moj trbuh*
Ja: Samo nas probaj taknuti!
Louis: A što ćeš napraviti? Udarit ćeš me? Što mi možeš? Ništa!
Ja: Ja neidem nigdje s tobom.
Louis: Nitko te ništa nije pitao!
Izderao se na mene, primio me za podlakticu i počeo vuči prema vratima.
Louis: Pokreni se! Nemoj me tjerati da zovrm Zayna da dođe po tebe.
Ja: Kao da bi bilo drugačije... Pusti me!
Dovukao me do vrata i otvorio ih, pokušao me je odvuči kroz vrata ali ja sam se opirala.
Louis: Idemo! *derao se*
Ja: Ja ostajem ovdje!
Odjedamput me pustio i pala sam na pod. Primila sam se za trbuh jer me zaboljelo. Zašto ja nemogu biti sretna? Zaštooo?
Louis: Ti hoćeš ostati?
Ja: Da. *rekla sam tiho u suzama*
Louis: Ili ideš sad ili te moram ubiti.
Ja: Zašto? Što sam ti ja krivo napravila da se ovako ponašaš? Što je ušlo u tebe od kad su naši roditelji umrli? Louis što ti se dogodilo?
LOUIS P.O.V.
Ove riječi, kao da su me pogodile. Na pitanje zašto sam ovakav odgovaram sebi: zato što moram osvetiti svoje roditelje! A ostalima odgovaram bahato: šta te briga!
Ona, Leyla, ona je kriva za to! Ona ih je nagovorila da idu na taj jebeni put! I samo živi normalnim životom nakon toga?! Ona ih je ubila!
LEYLA P.O.V.
Nakon što sam ono rekla on je napravio neki čudan izraz lica. Kao da je shvatio... ali brzo se vratio. :(
Louis: Kurvo prokleta! Samo idemo!
Izderao se na mene i opet me primio za podlakticu. Plakala sam i molila ga da stane ali nije me slušao, samo me grubo vukao prema vratima. Nije ni zatvorio vrata nego me dalje vukao po stepenicama.
Na jednom djelu me malo povukao i ja sam se spotaknula. Pustio me i dalje sam vidjela samo mrak. Osječala sam nepodnošljivu bol u trbuhu.
Odjedamput sam samo izdahnula i onesvjestila se.
