Probudila sam se usred noći i pogledala sam po polumračnoj sobi. Primjetila sam neku sjenu, zapravo to je bio netko. Uplašila sam se i pokušala sam probuditi Ezru koji je spavao pokraj mene. Upalila sam svjetlo jer ga nisam mogla probuditi i shvatila sam da je sve puno krvi a sjena je nestala...
Niall: Leyla! Probudi se!
Otvaram oči i gledam u zabrinutog Nialla koji stoji kraj mojeg kreveta.
Niall: Opet onaj san?
Samo sam kimnula glavom i polako ustala iz kreveta.
Već par dana sanjam taj isti san. Neki čovijek kojem ne vidim lice ubije Ezru...
Niall kaže da jako vrištim u snu, to objašnjava to što me malo grlo boli...
Taj san sanjam od one noći kad sam se rastala od Liama. Prošlo je tjedan dana a ja skoro svaku noć imam isti san. Ne razumijem...
Niall: Harry i Louis su se vratili, čekaju te u kuhinji.
Nasmješila sam i potrčala prema kuhinji, toliko su mi falili.
Ja: Heej!
Uletila sam u kuhinju i obojicu ih zagrlila...
Ja: Falili ste mi!
Louis: I ti si nama.
Ja: Kad ste se vratili?
Louis: Malo prije. Nego... što se dogodilo malo prije? Niall nam nije dopustio da uđemo u sobu kad si počela vrištati.
Ja: Ružan san.
Niall: Da, ružan san koji se ponavlja već tjedan dana.
Niall se pojavio iza mene... on smatra da taj san nešto znači ali ja ne dajem veliku važnost tome... nisam htjela da se Harry i Louis brinu, zato nisam htjela reći.
Harry: Kakvi snovi?
Ja: Ništa poseb...
Niall: *prekinuo me* Snovi gdje Ezru netko ubije.
Lou i Harry su pogledali u mene kao da sam prolupala...
Ja: Što?
Louis: Jel ti znaš da se snovi ponekad ostvaruju?
Ja: Ako to želiš, ali ja ne želim da netko ubije Ezru...tako da... to se neće dogoditi, to je samo san zato što sam paranoična, ništa više.
Harry: Ja sam čuo da se takve stvari događaju...
Ja: Prestanite! Ništa se neće dogoditi jer to nije istina!
Niall: A što ako je?
Ja: I što sad? Da platimo tjelohranitelje? Ili da zovemo policiju? Nitko ti nebi povjerovao u to...
(...)
Napokon sam se vratila Ezri... jako mi je falio. Zadnjih tjedan dana sam provela kod Nialla, da se malo oporavim od zadnjeg oproštaja s Liamom... mogu reći da mi je Niall puno pomogao. Napokon mogu nastaviti sa svojim životom i bit sretna s Ezrom :) heh rekla sam to već par puta pa je ispalo suprotno :/ malo me plaši onaj san, imam neki osječaj da će se nešto loše dogoditi...
Sad kad smo Ezra i ja ponovno zajedno stvari su jednostavnije, rijetko kad se sjetim Liama i problema... uglavnom uživam u životu.
Ezra: Ljubavi?
Ja: Hmh?
Trgnula sam se iz razmišljanja, Ezra me zvao iz kuhinje dok je kuhao ručak.
Ezra: Jel možeš otvorit vrata? Netko zvoni.
Ja: Mogu.
Ustala sam se s kauča i krenula prema vratima. Bila sam toliko duboko u mislima da nisam čula zvono...
Otvorila sam vrata i ostala u šoku... Liam? Što će on ovdje?
Ja: Što radiš ovdje?
Liam: Moram razgovarati s tobom, Leyla.
Pogurala sam ga van iz stana i zatvorila sam vrata za sobom, ne želim da Ezra sazna da je on ovdje.
Ja: Što je bilo?
Liam: Nemogu više ovako, umrijet ću bez tebe... od kad smo se oprostili nemogu prestati mislit o tebi, nemogu ništa raditi osim misliti na tebe!
Ja: Mislila sam da smo razgovarali o tome? Rekli smo da ćemo oboje nastavit dalje sa životom.
Liam: Leyla, nemogu. Nemogu te prestati voljeti! Koliko god pokušavao nikad te neću moći prestati voljeti! Molim te, ono što si vidjela u onoj rupi, to nisam ja...molim te Leyla, oprosti mi. Vrati me u život, vrati mi se.
Jednostavno sam ostala bez riječi... kleknuo je pred mene i molio me da mu oprostim, da mu se vratim... ali nemogu samo tako ostaiti Ezru, ne nakon svega.
Ja: Liam... žao mi je.
Liam: Nemoj, molim te! Molim te!
Počeo se derati, sav je pocrvenio i ustao se s poda... krenuo je na mene kao da će me ubiti, nemogu vjerovati da je to on... bojim ga se, prvi puta u životu ga se iskreno bojim.
Liam: Agh! Koji sam ja idiot! *zaderao se i okrenuo od mene* Sad me se bojiš? Uplašio sam te? Leyla ovo nisam ja! Očajan sam bez tebe!
Ja: Žao mi je Liam... gotovo je, odavno je gotovo.
Polako sam se vratila u stan dok je on gledao u mene s velikim bjesom i tugom u očima...
Zašto se ovo meni mora događati? Baš kad sam prešla preko toga on se mora opet pojaviti? Zar nemogu niti jedan dan biti sretna?
Otišla sam u sobu i zaključala se, moram nazvat Nialla.
Ezra: Leyla? Tko je to bio?
Čujem Ezru kako se dere iz kuhinje, ne želim odgovoriti ali moram, ako ne odgovorim zabrinut će se i pitat će što mi je.
Ja: Poštar!
Odgovorila sam mu i uzela mobitel u ruke... odabrala sam Niallov broj i nazvala.
Niall: Hej.
Ja: Niall Hej! Došao je ovdje. On je došao i molio me da mu se vratim. Molim te dođi, neznam što da Ezri kažem.
Niall: Dolazim za deset minuta!
Prekinula sam i bacila mobitel na krevet, preostaje mi samo čekati ovdje zaključana. Ezra me nesmije vidjeti ovakvu, primjetit će da nešto nije uredu.
Nakon deset minuta, uvijek točan Niall je pozvonio, bar mislim da je on.
Ja: Ja ću!
Rekla sam u prolazu Ezri koji je još uvijek bio u kuhinji.
Otvorila sam vrata i odmah se bacila u zagrljaj Niallu. On je moj anđeo.
Niall: Idemo unutra pa mi ispričaj sve što se dogodilo.
Ja: Okej.
Dobro sam zaključala vrata i otišla za Niallom koji je otišao do kuhinje pozdravit se s Ezrom. Ako Ezra nešto posumlja Niall će smislit nešto, on je najpametnija osoba koju sam ikad upoznala. Ni sama ne razumijem kako je mogao postati dio bande, ali srećom vretio se na normalu :)
Znam da je malo kratak i dosadan nastavak ali obecajem da u iducem nastavku ce bit puno akcije :)
Hvala svima koji citaju :) i komentiraju ♥
Oprostite na greskicama :)
Ly ♥♡♥♡
