Napokon sam dočekala jutro, cijelu noć mislim na Liama. Neznam što mi je ali nemogu ga izbaciti iz glave. Odskakutala sam do njegove sobe i pokucala. On je otvorio vrata, bio je sav rašcupan i samo u boxericama *0* sooooo sexy! Nemogu vjerovati da on može izgledati tako dobro. Te njegove tetovaže, mišiči, tjelo *0* savršen je! Ma šta ja to pričam?
Liam: Trebaš nešto?
Awww ima promukli glasić, valjda sam ga probudila.
Ja: Amm....
Zašto sam ja uopče došla ovdje? Misli Leyla, misli...
Ja: Paa... ideš na palačinke?
Liam: Palačinke? Ovako rano?
Ja: Koliko je sati?
Liam: 6 ujutro.
Ja: Ajooj... oprosti što sam te probudila.
Liam: Ništa.
Nasmješila sam mu se, poljubila u obraz i otišla natrag u moju sobu. Hehe, nemogu vjerovati da sam ga poljubila. Joooj prestani misliti više na njegaa! Svađam se sama sa sobom. Neznam što mi se dešava, ponašam se kao da sam se najela ludih gljiva. Otišla sam do kuhinje i napravila palačinke. Stavila sam ih na stol kao i nutellu, svi vole nutellu. :3 Uskoro su se svi skupili i pojeli sve palačinke, ja sam uspjela samo jednu pojesti pošto jedem jako sporo a svi ostali samo gutaju. Nitko nije ništa rekao, samo su došli i otišli i otišli kao duhovi, osim Liama.
Ja: Zar ti nećeš otići kao svi ostali?
Liam: Smetam ti?
Ja: Ne, ne. Samo pitam...
Liam: Negoo... u vezi s onim što se desilo jučer u klubu...
Ja: Poljubac? *ovo mi je izletilo iz usta, mislim sa sam se zacrvenila*
Liam: Da. Pa... oprosti zbog toga. To je bio trenutak slabosti, jako me podsjecas na Ariu. Imate sličnu kosu, lice, oči, ma sve. Jako si joj slična.
Ja: Imaš njezinu sliku?
Liam: Da, ali ne ovdje. U mom stanu je.
On ima stan? Ima ovje u kući ogromnu sobu i još stan.
Ja: Imaš stan?
Liam: Da... imam stan ali ne živim baš tamo. Uglavnom tamo živi moj frend Nathan ali je prilično dosadan i naporan pa mi se neda bit s njim.
Ja: Aha...
(...)
Dosadno mi je u sobi... niš mi se neda. Počela sam se valjati po krevetu i raditi neke grimase. Tek je podne, nemogu spavati, nemogu ništa... sto posto nema ni filmova na tv-u. Netko je pokucao na vrata, opet -.- tako sam ljena da bi najrađe poslala tog nekog ko mi smeta u p.m. i ostala u krevetu. Prvo sam se odkotrljala do ruba kreveta i pala na pod, to nebi bila ja da nisam pala... hah. Jedva sam se odvukla do vrata.
Ja: Tko smeta?
Liam: Liam.
Odjedamput ko da sam živnula, otvorila sam vrata i pogledala ga sa smješkom.
Ja: Nešto si trebao?
Liam: Amm... jel oćeš ići samnom do stana da ti pokažem slike i upoznam s Nathanom?
Ja: Ofc, samo me izvuci van iz ove šugave kuće.
Uzela sam starke, torbicu i jaknu i izletila van prije njega. Sjela sam se u njegov crni Range Rover i čekala da dođe.
(...)
Ušli smo u neku zgradu i popeli se na zadnji kat. Liam je izvadio ključeve i odključao stan. Ovo je prilično veliki stan, ima veliku ljepu kuhinju koja je šankom odvojena od dnevnog boravka. Kroz prozor se vidi cijeli London.
Liam: Sviđa ti se?
Ja: Aha... *prelazila sam pogledom po stanu* gdje je Nathan.
Liam: Sigurno je tu negdje...
Nije ni uspjeo dovršiti rečenicu, neki lik je izletio iz sobe i počeo se derati, to je valjda Nathan. :P
Nathan: Dobro pa gdje si ti do sada? Zašto mi se ne javljaš na mobitel?
Iza njega je izašla jedna cura plave kose i očiju.
Nathan: Ooooo... Koga si nam to doveo?
Liam: Leyla, ovo su Nathan i Ashley... Ma upoznajte se sami.
Pružili smo si ruke i poslje pričali... Nathan je malo naporan ali meni ne smeta toliko, zapravo ga uopče nisam slušala što je pričao. Bila sam u svom svjetu.
Hvala što čitate :* stvarno porostite što sam tek sad stavila nastavak, stvarno nisam imala vremena...
Oprostite na greskicama... nastavak ide za dva-tri dana :*
