Aria [completed] ✔️

21.Something is broken

Otvaram oci i gledam oko sebe pa ugledam Rejdona kako spava na fotelji i nasmesim se.

Pogledam ka prozoru i vidim da je vec mrkli mrak.

Vratim pogled na Rejdon koji polako otvara oci.

"Dakle losi momci nisu losi kada se brinu o nekoj osobi? "
Izgovaram sa jedva cujnim glasom i tek onda primecujem ruku koja je u zavojima.

"Pa nisam mogao samo da odem... Valjda? "
Pogleda me sa ne rasanjenim ocima.

"Bolje nastavi da spavas, sigurno si jako umoran. "

"Jesam ali ako ti to ne zelis onda necu. Nije kao da imas drustvo ovde. "

"Sta se desilo? "

"Pa onesvestila si se od bola kada ti je TVOJ VOLJENI Shejn polomio prste, on je odmah posle toga otisao  ali ja sam ostao i morao sam da te dovedem do bolnice. "
Izgovara sve to sa naglasavanjem 'tvoj voljeni'.

"Hvala ti. "
Zahvaljujem mu na sta se on samo promeskolji.

"To je samo duznost... Kao partner...Ti  si  me  u  nekom  smislu  spasila  od  tvog  decka.. Ja  sam  ti  pomogao  da  ti  bude  bolje  sto  pre... "
Kaze mi to kao da ga nije briga za mene nego da je samo duznost.
Iskreno  i  poverovala  sam.

"Hoces  da  kazes  da  te  nije  briga  uopste  za  mene?"

"Tako  nekako."

"To  je  bolelo."
Nasmeje  se  na  njegov  citat.
To  je  stvarno  bolelo, iako  ne  znam  zasto....

"Dakle  sta  mi  je  sa  prstima? X

"Polomio  ti  je  dva. Srednji  i  domalic, sto  znaci  da  neces  moci  neko  vreme da  ih  pomeras  dok  ti  se  ne  zacele  kosti."

Pogledam u svoju ruku tuzno.
"Mozes da ides slobodno ako hoces. "
Kazem mu sa malom dozom razocarenja sto sam mu to rekla, jer bih jako zelela da neko bude samnom u ovom trenutku.

"Okej. "
Kaze i polako ustaje, i izlazi iz sobe.

Nisam  htela  da  ode, nisam  mislila  da  ce  da  ode...

Sve  vreme  gledam  u  svoju  ruku  i  mislim  na  Shejna.. Jako  me  boli  to  sto  je  uradio, tacnije  hteo  da  uradi... Nije  imao  razloga  da  ga  napadne  a  na  kraju  sam  ja  nastradala  zato  sto  sam  htela  da  sprecim  tucu..

Shejn  je  pobesneo... Ali  nisam  mogla  da  mu  kazem  da  cemo  morati  da  se  razdvojimo. Boli  Me  svaki  put  kad  pomislim  na  to  da  necu  moci  da  mu  se  priblizavam. I  jos  plus  partner  mora  da  mi  bude  ono  kopile.

**
I  dalje  sam  u  bolnici.... Vec  ujutru  me  pustaju  a  tek  je 2h ujutru  i  ne  mogu  da  spavam.

Sklapam  oci  na  trenutak  i  kad  sam  ih  otvorila  neko  mi  je  stavio  ruku  na  usta  u  koju  sam  ja  potom  vrisnula  kada  sam  videla  Rejdona  kako  stoji  pored  mene. Stavio  je  potom  prst  preko  mojih  usni  i  rekao  da  se  utisam.
Tako  sam i  uradila.

"Sta  pobogu  radis  ovde  u  ovo  doba?"
Upitam  ga  sokirano.

"Smorio  sam  se  kuci..."
Odgovara  mi  iskreno.

"Ti  stvarno  nisi  normalan."

"Znam."

"Mogao  si  bilo  gde  drugde  da  odes, bas  si  meni  dosao  ovde  i  da  me  smaras..."